Janko-Tipsarevic

Vesti o Janku Tipsarevicu
 
PrijemPortalGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

  Intervjui

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
snoopy
Admin
avatar

Broj poruka : 1264
Godina : 30
Lokacija : ZR/NS
Ja sam Jankov fan... :
99 / 10099 / 100

Datum upisa : 10.03.2008

PočaljiNaslov: Intervjui    Sre Apr 09, 2008 11:35 am

...jedva iskopah ovo... :)
Ime i prezime:
Janko Tipsarević
Datum rođenja:
22.6.1984
Visina i težina:
Visok sam 180cm, a imam 82kg.Trenutno sam na dijeti jer pokušavam da skinem tri-četiri kilograma viška.
Boja očiju:
Braon
Mane:
Zaboravan sam, na većinu sastanaka kasnim bar 15 minuta...To činim namerno da ne bih došao pre "druge strane", tj. da ne bih čekao jer to mrzim najviše na svetu. Naravno svestan sam da se usled takvog mog rezonovanja drugi nađe u ulozi "onog koji čeka", ali zato o ovome i govorim kada pričam o manama.
Vrline:
Ne bi bilo lepo da ja o njima pričam.
Dome,slatki dome:
Živim u Studentskoj ulici, u Novom Beogradu, ali najviše vremena provodim na turnirima. Nedavno sam sa trenerom računao koliko sam tokom godine bio na putu i izračunali smo od prilike 8 mjeseci.
Najčešće lježem i ustajem:
U krevet odlazim oko ponoći, a ustajem 45 minuta pre jutarnjeg treninga koji je ili u 8 ili u 10h.
Interesovanja:
Slušanje muzike,pravljenje muzike na kompjuteru, knjige, filmovi, pozorišne predstave...
Najbolji prijatelji:
Darko, Nemanja,Aca,Marko
Prva ljubav:
Imao sam 14-15 godina.Prve ljubavi su uvek lepe, bez obzira na to kako se završe.
Idealna devojka:
Za mene je to moja devojka, mada idealna ne postoji.
Osobine koje devojka ne sme da ima da bi mi se svidjela:
Ne volim devojke koje misle da sve znaju, kao i one koje vezi " ne daju prostora".Kad to kažem mislim i na ljubomoru i na insistiranje da smo non-stop zajedno.
Najbolji provod u poslednjih godinu dana:
Svaki put kad izađem sa svojim društvom, fenomenalno se provedem.
Najlepše mesto na kojem sam bio:
Rim i Mauricijus je divan, a Rim je Rim.
Gde nisam bio a voleo bih da jesam:
Želim da vidim Havaje.Ogromna je razlika kada nekuda putujem privatno i kad idem da bih igrao. Na Mauricijusu sam uživao jer tamo prvi put nisam morao da vučem torbu sa opremom. Nosio sam samo peškir i novčanik, a ne torbu prepunih raketa i prljavih stvari. Profesionalni teniser bar dva puta godišnje treba da ode na odmor, jednom na kraju godine, pre nego što počne pripremni period, a drugi put kad mu obaveze dozvole. U suprotnom može da se desi da poludi.
Mesta za izlaske:
Sve je manje mjesta koja mi se dopadaju.
Sitnice bez kojih nikuda ne idem:
Sat, mobilni i novac. Ali toliko sam rasejan da se ne bih začudio da jednoga dana zaboravim da se obučem pre nego što izađem iz kuće.
Knjiga:" Poniženi i uvređeni" Dostojevskog.Gledao sam i u narodnom pozorištu gledao fenomenalnu predstavu "Idiot".
Film:
"Dežurni krivci" i "Doni Brasko"
Glumac/glumica:
Al Paćino i Šarliz Teron
Boja :
Crna i bela, ako one mogu da se nazovu bojama.
Jelo:
Punjena pljeskavica, ali sve zavisi od ranga turnira...najbolje je na velikim ATP turnirima jer su igrači na njima veoma poštovani, ali najgore mi je bilo u Uzbekistanu.Pošto sam igrao dva turnira, čitave dve nedelja sam jeo piletinu, samo što mi krila nisu izrasla!!!
Slatkiši:Ne volim ih naručito, ali mi se dopadaju "Tviks" čokoladice.
Srećan broj:Nemam ni srećan broj, ni amajliju, ne kažem da je sujevjerje loše, ali nastojim da se ne vezujem za nešto, računajući na to da će mi donjeti sreću.
Doba dana:
Predveče oko pet-šest.

Pozdrav svima......

_________________

KO SAD SME SA MNOM DA SE KACI
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://janko-tipsarevic.darkbb.com
Jelena...
Janko fan forever :D
avatar

Broj poruka : 415
Godina : 26
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 10.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Apr 09, 2008 5:59 pm

snoopy ::
Ali toliko sam rasejan da se ne bih začudio da jednoga dana zaboravim da se obučem pre nego što izađem iz kuće.

Ahahaha koji je car... Very Happy
Gde si nasla ovo?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
snoopy
Admin
avatar

Broj poruka : 1264
Godina : 30
Lokacija : ZR/NS
Ja sam Jankov fan... :
99 / 10099 / 100

Datum upisa : 10.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Apr 09, 2008 6:10 pm

...to oces da ja odam svoje izvore informacija..e pa ne se moze.... hahaha hahaha
Gde sam sve bila danas...pa se ne secam...znam samo da nije bio sajt o tenisu...

_________________

KO SAD SME SA MNOM DA SE KACI
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://janko-tipsarevic.darkbb.com
snoopy
Admin
avatar

Broj poruka : 1264
Godina : 30
Lokacija : ZR/NS
Ja sam Jankov fan... :
99 / 10099 / 100

Datum upisa : 10.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Pet Apr 11, 2008 12:44 pm

...kad je ovo izjavljivao imao je samo 18 god...
balkanmedia

Janko Tipsarević – teniser za novi milenijum

Njemu mnogi stručnjaci predviđaju svetlu tenisku budućnost. Janko Tipsarević ima 18 godina, a s reketom druguje duže od jedne decenije. Mnoge pripadnice lepšeg pola u njemu vide svog favorita. Prošao je sve starosne kategorije, škole tenisa, a doživeo je da ponese titulu najboljeg svetskog juniora. Danas predstavlja oslonac seniorske ekipe. Neumorno trenira svakog dana, a kako se uopšte obreo u belom sportu, kaže:

Janko Tipsarević: Na prvi trening otišao sam još sa šest godina. Sećam se da sam poneo reket koji sam dobio od oca za rođendan. Sećam se dobro da je bio septembar mesec, a otac i trener su se trudili da tada za mene tenis bude samo dečja igra, kako bih ga zavoleo. Malo po malo, meni se tenis sve više dopadao, a nešto kasnije sam igrao i svoj prvi meč u kategoriji do deset godina. U tim uzrastima igra se do devet osvojenih gemova. Svi su tipovali da ćemo taj dečko i ja igrati egal, međutim ja sam pobedio ubedljivo sa 9:0 i to je bila moja prva pobeda, koje se i danas rado sećam.

Pošto je za tenis potrebno dosta snage, sigurno i za stolom provodiš dosta vremena?

Janko Tipsarević: Moj bioritam je takav da ne mogu da sednem i najedem se. Jedem po malo, ali po pet, šest puta na dan. Imam neki svoj ritam ishrane i uvek su mi najteže padali strogo određeni ternmini obedovanja na turnirima. Dešavalo mi se da gladan izađem na meč. Volim da jedem razne stvari, ali je mamina kuhinja uvek broj jedan.
Da li si imao prilike da upoznaš neke velike zvezde tenisa?

Janko Tipsarević: Naš teniser Zimonjić me je, za vreme gren slem turnira u Australiji, upoznao sa Enkvistom. Na jednom turniru u Engleskoj upoznao sam hrvatskog tenisera Gorana Ivaniševića. Nakon toga smo se svaki dan pozdravljali i mogu da kažem da je on super tip. Primetio sam da van terena ne voli da priča o tenisu. Zbog stila igre Agasi mi je bio uzor. Danas više nije, jer se trudim da izgradim neki svoj stil. Razočarao me je i kada se oženio sa Štefi Graf.

Mnogi sportisti su sujeverni i imaju rituale pred meč. Kakav je slučaj s tobom?

Janko Tipsarević: Kada sam bio mlađi vodio sam računa koju ću patiku prvu da obujem, kako ću izaći na teren i slično. Danas se sve manje osvrćem na takve stvari, jer sam svestan da moja igra zavisi pre svega od mene samog i od toga koliko je protivnik dobar ili loš. Nisam preterano sujeveran, a pošto sam rođen 22. juna na prelazu Blizanaca i Raka, ne znam šta sam u horoskopu. Mada majka kaže da sam Rak.
Šta te još u životu okupira, osim tenisa?

Janko Tipsarević: Volim da vozim skejt i rolšue. Privlače me neki ekstremniji sportovi. Sa skejtom sam doživeo i neke povrede koje su pretile da me odalje od tenisa, ali me sve to nije uplašilo, niti sam prestao s tim. Volim povremeno da sviram gitaru, ili da pročitam neku zanimljivu knjigu.

Pošto si mnogo proputovao zbog tenisa, koja zemlja te je posebno očarala?

Janko Tipsarević: Definitivno Australija u kojoj sam prvi put bio na gren slem turniru za juniore. Najlepše od svega je to što sam osvojio taj turnir, a imao sam vremena da obiđem sve zanimljivosti Melburna u kome smo bili. Posebno su me fascinirale njihove građevine, a bio sam i u nekoliko diskoteka koje se bitnije ne razlikuju od naših.

Kakvo je tvoje mišljenje o igri Jelene Dokić? Koliko dugo ona može da ostane u svetkom vrhu?

Janko Tipsarević: Mislim da je odlična igračica i da će dugo biti u vrhu svetskog ženskog tenisa. Ne sviđa mi se što je pod velikim nadzorom roditelja za koje mislim da joj ne daju da mrdne. Očigledno je pod velikim psihičkim pritiskom, a sve to se povremeno reflektuje i u njenoj igri. Mislim da ima prostora da napreduje i da joj je mesto na vrhu.

_________________

KO SAD SME SA MNOM DA SE KACI
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://janko-tipsarevic.darkbb.com
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Pon Apr 14, 2008 11:30 pm

Fantastican je ovaj prvi intervju...svaka ti cast sto si ga nasla...
e sad znamo gde Janko zivi...:):):)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
snoopy
Admin
avatar

Broj poruka : 1264
Godina : 30
Lokacija : ZR/NS
Ja sam Jankov fan... :
99 / 10099 / 100

Datum upisa : 10.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Pon Apr 14, 2008 11:44 pm

...pa kad je neko uporan sve se nadje...hehehe
...pst nikome ni reci gde zivi... plaz

_________________

KO SAD SME SA MNOM DA SE KACI
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://janko-tipsarevic.darkbb.com
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Jul 05, 2008 12:13 am

Janko Tipsarević - Ne verujem u Roki Balboa priče

Ovaj povučeni momak na svojoj koži nosi citate Dostojevskog i Šopenhauera, prestao je da čita Ničea zato što je suviše depresivan, retko daje intervjue, ne voli gužvu. Nekada najbolji junior sveta, najveća nada srpskog tenisa, danas je deo generacije šampiona, ali iz drugog plana, drugačiji, originalan, ponekad kontroverzan. Playboy vam predstavlja jednog od najvećih individualaca srpskog sporta u do koske otvorenom intervjuu.
Ne verujem u Roki Balboa priče: kao nisam imao lovu kad sam bio mali, borio sam se sam, ako mogu ja, možete i vi. To je priča za Holivud

Meni je i dalje najbolje zezanje sa ortacima kada se sakupimo ispred lokalne kladionice, pijemo pivo i kuliramo

Pre ću da sedim u sobi umesto da idem na neke koktele ili žurke, da gledam u zid i pustim mozak da razmišlja i analizira

U poslednje vreme sam totalni idiot i zaljubljenik u kompjutersku igricu WarCraft. Igram je non-stop, zenice mi ispadaju, oči krvare, a ja i dalje igram! I ne vidim ništa, nosim naočare, ali i dalje igram

Koliko puta sam čuo priče tipa „e, da si mi roditelji pomogli, da sam imao sreće, ovo-ono“... Najveći protivnik profesionalnog sportiste je on sam.

Odrastao si u prilično nezgodnom kraju na Novom Beogradu.

Da, u jednom od najlošijih krajeva kad je o narkomaniji reč, kod Studentskog grada. Ne želim da blatim svoj kraj, volim ga, ali stvarno nije za pohvalu. Moji roditelji i mlađi brat i dalje žive u istom stanu i nemaju nameru da se sele, iako trenutno mogu da im kupim novi stan ili kuću. Ali, njima se sviđa kod Studenjaka. Moje odrastanje je bilo prilično specifično. Za razliku od ostalih tinejdžera, s jedne strane sam imao tenis, u koji sam se zaljubio i manje-više ga ozbiljno shvatao od samog početka.
S druge strane, imao sam kevu koja me je forsirala da imam sve petice u školi i šibala me ako dobijem četvorku. Dakle, nisam imao previše prostora da duvam marihuanu, počnem da pušim, ili da se odam nekom drugom poroku… Bio sam uvek dobro dete.

Koliko si imao prilike da živiš kao vršnjaci iz kraja?

Nisam imao klasičan pubertet, sve te segmente koji obeležavaju normalno detinjstvo, te “haj skul” probleme. Danas, kad pričam s devojkom, ona mi često pomene: “Jao, taj prelazak u srednju školu je bio sjajan period mog života”… E, ja to nisam proživeo. Od osmog razreda krenuo sam vanredno u školu, pičio sam tenis dva puta dnevno, plus kondicioni trening. Vežbao sam po pet sati dnevno, bilo je veoma teško, monotono i dosadno, pogotovo u zemlji u kojoj je Sloba Milošević bio na vlasti. Moj ćale je radio četiri posla u isto vreme. Da se razumemo, lično ne verujem u Roki Balboa priče: kao nisam imao lovu kad sam bio mali, borio sam se sam i, ako mogu ja, možete i vi. To je priča za Holivud, to su totalne gluposti. Verujem da, u sportu i životu, sve zavisi samo od individualca, kakav je on sam po sebi, koji cilj postavi i koliko je spreman da žrtvuje za njega. Te priče “nisam imao lovu, ćale je umirao od gladi da bi mi kupio reket”, to je sprdačina! Nerviram se kad čitam takve stvari. U poslednje dve godine retko dajem intervjue i, kad napišu tako nešto o mom početku, verovatno da bi me izdigli i od mene napravili nekog “džeka”, prosto poludim.

Kuda danas izlaziš s ortacima kada imaš vremena?

Moje društvo je iz Zemuna, družim se s ekipom koja živi kod hotela Jugoslavija. Znači, Munze konza...(smeje se). Meni je i dalje najbolje zezanje kada se sakupimo ispred lokalne kladionice, pijemo pivo i kuliramo. Nažalost, pošto mi u tenisu u poslednje dve godine ide malo bolje, uopšte nemam vremena. Imam ozbiljnu vezu i trudim se da što više budem s devojkom. Skroz sam ispao iz fazona izlazaka i splavova. Kažem, najveće mi je uživanje da blejim s društvom u kraju, ili da odemo u neki kafić. Jedno vreme smo bili u fazonu da odemo kod nekog gajbi, napijemo se i onda i ne izađemo u grad jer nas mrzi. Žao mi je što su takva zezanja sada retka zbog mojih obaveza.

U prvom planu si bio mnogo pre Novaka, Jelene i Ane, praktično se sam borio za popularnost tenisa. Kako si reagovao na tako veliku ekspanziju poslednje godine?

Ima jedna velika istina – od svih naših mlađih igrača, što baš i nije za neku pohvalu, jedini sam postao uspešan u Srbiji i ostao u Srbiji. Još kao klinca, ćale me je forsirao da sam donosim odluke. I kad sam imao 13 ili 14 godina, bio sam u prilici da treniram u Barseloni i Majamiju. Meni je, međutim, nedostajao moj Blok, ortaci, noćni život. I da sam se preselio u Barselonu, ne mora da znači da bih postao neki Đoković. To preseljenje bi možda bilo i kontraproduktivno. U svakom slučaju, istina je da mi je veoma drago što su neki deo mog života postali i Novak Đoković, Jelena Janković i Ana Ivanović, pa makar oni i bili dva koplja ispred mene, bolji i jači. Prema njima osećam pozitivnu ljubomoru, što je možda većini ljudi u Srbiji nerazumljivo jer oni misle na pravu ljubomoru. Možda bih se ja kao 35. ili 40. na ATP listi, poznajući sebe, da nije Novaka Đokovića osećao kao car i ne bih imao potrebe da iz sebe izvučem maksimum. Nisam pristalica balkanskog mentaliteta, koji kaže: „Sad ću ja njima da pokažem...“. Sada, kao 33. na listi, nisam ni blizu da budem neki superstar kao pomenuta trojka. I ne pratim koji sam na listi, osim kada znam da ću napredovati. Lista izlazi ponedeljkom, pa se ponekad setim da pogledam.

Totalno si atipičan, mnogo zatvoreniji od Novaka Đokovića. Ko je, u suštini, Janko Tipsarević?

U suštini, iako znam da ovo glupo zvuči, Janko Tipsarević ne voli gužvu oko sebe. Volim svoje prijatelje, društvo koje sam ja odabrao, ali ne volim previše da se družim, izbegavam široke narodne mase. Guši me kada vidim mnogo ljudi oko sebe. Pre ću sedeti u sobi umesto da idem na neke koktele ili žurke, pre ću da gledam u zid i pustim mozak da razmišlja, da analiziram misli koje mi dolaze. E, to mi se često dešava. Možda zvučim kao debil, ali ljudi baš znaju da me ekstremno guše. Moguće je da to vučem iz mlađih dana, kad sam imao jednu katastrofalnu osobinu da želim da udovoljim svima oko sebe. Pojavio sam se kao neki popularni klinac, izgledao kao kreten s minđušama i ofarbanom kosom, a onda su Srbi, takvi kakvi su, krenuli s pričom – vidi ga ovaj mali folirant, imao jednu-dve pseudopoznate devojke i ko zna šta još... I ja sam se nervirao, hteo da kažem: “Ljudi, nisam ja takav, ja sam običan sportista koji je samo budala u glavi, volim da se farbam, ali ne da bih privlačio pažnju", bla, bla, bla… Nije vredelo i u jednom momentu mi je sve puklo u glavi. Krenuo sam da razmišljam kako me boli uvo šta drugi misle.

Često nosiš nakit, minđuše i ogrlice... Koji nakit posebno voliš?

Baš juče mi je devojka kupila Breil ogrlicu. Jedino što još volim je neki sat koji nije mnogo skup. Na nagovor devojke poskidao sam sve minđuše, a ljudi oko mene kažu da sam lepši bez njih. Meni je, iskreno, sasvim svejedno. Pravo da ti kažem, ne znam ni zašto sam ih skinuo, verovatno samo zato što su mi rekli da je ovako bolje. Ko zna, možda ću ponovo napraviti neku rupicu… Već nekoliko godina hoću da izbušim jezik, ali nisam dovoljno hrabar. Nemam više nijedan pirsing, a jedno vreme sam izgledao kao božićna jelka. Imao sam ukupno deset minđuša. U poslednje vreme to su bile male, neupadljive minđuše, a kad sam počeo da se bušim, to su bili bodeži, pa maltene nisam video ništa na jedno oko. Totalno sam ispao iz tog fazona, a jedino što i dalje volim u sklopu eksperimentisanja sa svojim telom su tetovaže.

Imaš četiri tetovaže: početna slova imena najbliže familije, raka, tribale, citat Dostojevskog iz Idiota „Lepota će spasti svet“, a na leđima citat nemačkog filozofa Šopenhauera. Zašto baš ti citati? Zašto Dostojevski? Koliko uopšte čitaš knjige?

Na leđima imam tetovažu koja je simbol za reč genije, a napisana je na japanskom. Veruj mi da nemam pojma zašto na japanskom... Svaki put kad idem da se tetoviram prijatelj koji me “šara” pita: ”Da li ti stvarno misliš da bi se Japanci tetovirali na srpskom?” Svaki put kad sretnem Japance na turnirima, pitam ih da mi provere da mi slučajno na ruci ne piše kamion, krava ili nešto na to slovo. Poslednjih nekoliko godina ne čitam puno jer mi se dešavalo da sam pod uticajem Ničea, koga najviše volim od svih pisaca, počeo da padam u depresije na turnejama. Sam sebi sam, kao profesionalac, počeo da postavljam pitanja šta će meni 2.000 dolara ako pobedim ovaj meč? Da li će me to učiniti srećnim? Šta će mi 20 poena na ATP listi kad ćemo svi umreti jednog dana? I sve u tom fazonu, tako neke gluposti…Misli koje profesionalni sportista ne treba da ima… Zato sam malo smanjio čitanje tih depresivnih knjiga.
U poslednje vreme sam totalni idiot i zaljubljenik u kompjutersku igricu WarCraft. Igram je non-stop, zenice mi ispadaju, oči krvare, a ja i dalje igram! I ne vidim ništa, nosim naočare, ali i dalje igram.
I “Lepota će spasti svet” piše na japanskom. Bilo mi je glupo da pišem na ruskom, nekako mi nije išlo. Citat je rečenica koja za mene predstavlja svet koji nas okružuje i način na koji se određeni ljudi ophode prema njemu. Uzimajući knjigu za primer, gde glavni lik zbog ideje da će lepota spasti svet, prema kojoj se on ophodi na jedinstven način i gine na kraju knjige, podseća me da je način na koji će lepota spasti svet, odnosno tetovaža koju imam, ironija na tu rečenicu i knjigu. Asocira me i na to da lepota neće spasti svet na način u koji je verovao glavni lik.
Da li je moguće sačuvati lepotu igre u vreme u kome biznis i novac vladaju sportom? Da li ti imaš neku svoju filozofiju tenisa?

Dovoljno je pogledati meč Đoković – Nadal (odigran pre ovog intervjua, prim. nov.), kako njih dvojica, kao mašine za proizvodnju novca, uspevaju da igraju takav meč... Ne pratim tenis, osim kad igra Đoković. Gledao sam pre neki dan Federer – Nadal i stvarno mi je prijalo, bio je to carski meč. Televiziju nikad u životu ne gledam, jer je to veliko zlo. Gledam samo ponekad neki film ili važan sportski događaj poput utakmica Lige šampiona. Kao individualac sam komplikovan i upadam u neke glupe tripove, ali ne volim uticaj koji TV vrši na ljude i okolinu, tamo je 99 odsto stvari izveštačeno i unapred namešteno. Zato mi je sport nekako najčistiji, mada u današnje vreme ni on nije savršen. Tenis sve više postaje, kao i svi sportovi poput fudbala, košarke i drugih, čista fizikalija. Nema više igre na osećaj, nema više tog filinga… Pa Nadal je već tri godine drugi na svetu, 80 odsto zbog fizičkih prednosti. Što se mene tiče, to ne narušava tenis. Relativno sam mlad, pa nisam imao prilike da gledam Borga, Vilandera ili Lendla, ali su mi pričali da je to bila prebacivka do sutra, niko nije imao petlju da zapne, nije imao muda da izađe na mrežu. Usporili su podloge i sada se igra lepši tenis. Nema više servera kao što su bili Sampras, Ivanišević i još neki, pa se više ne dolazi u situaciju da gledalac na Vimbldonu plati ulaznicu sto funti da bi dva sata gledao Ivaniševića kako servira i – to je to. U svakom slučaju, lepota u tenisu i dalje postoji. Moja filozofija tenisa izgleda ovako: bori se za svaku loptu da ne bi bio nervozan posle meča. Volim da sve analiziram vrlo dugo i primetio sam da je, posle svakog meča koji teniser izgubi, prva emocija razočaranje. Nakon toga, postoje dva pravca. Jedan je nervoza koju osećaš sutradan kad vidiš kako se onaj koji te je juče pobedio zagreva za sledeći meč, a znaš da nisi dao sve od sebe i da si se u nekim momentima ponašao kao razmažena budala. Drugi pravac je da to razočaranje iščezava i pretvara se u ništavilo jer znaš da nisi mogao više i nisi ispao riba, odnosno nisi se štedeo, pa možeš srećan i zadovoljan da dođeš na trening jer te sledećeg ponedeljka čeka neki drugi majmun preko puta mreže.

Čime se baviš na putovanjima i turnirima?

Dani na turnirima su mahom isti. Najvažnije mi je da ne budem okružen velikim brojem ljudi jer to ne volim, da vreme provodim uglavnom sam. Smatram da široke narodne mase iz tebe crpe energiju, naročito na turnirima, da uzimaju veliki deo tebe, što ja ne mogu da iskontrolišem. Jedno vreme sam bio zaluđen čitanjem, slušanjem i pravljenjem house muzike. U poslednjih sedam-osam meseci sam zaljubljenik u igricu WarCraft. Mnogi igrači to znaju i već me zezaju na turnirima. Čak sam razmišljao da na patikama na kojima mi piše Jankela stavim svog lika iz igrice, ali to bi bilo previše. Inače, Jankela me zovu ortaci iz kraja s kojima igram fudbal. I samo oni, niko drugi me ne zove tako. Ima tu i jedna anegdota: još tri igrača su dobila patike na kojima piše Jankela, a oni su Argentinci koji, kao i ja, nose Fila. Prijavili su grešku, ali mene ljudi pitaju šta je to Jankela? Naravno, jedno vreme sam ložio ljude da je to kolekcija Fila, kao što je Nike imao Džordanovu kolekciju.
Šta slušaš pred mečeve?

Pre mečeva ne slušam ništa. Najviše volim da, ali ne duže od pet minuta, s trenerom popričam šta moj protivnik može ili ne može. Posle toga, opet mi najviše prija da budem sam, koncentrišem se i ne čujem ništa. Pred meč obavim veliku nuždu, zatvorim se u WC i tamo provedem nekih 15 minuta sasvim sam. WarCraft je zauzeo bitan deo mog života, ali mi je muzika i dalje vrlo bitna, doduše manje nego pre. Ranije sam bio potpuni frik, pravio muziku, slušao i skidao s Interneta house i trance, kupovao diskove i bio lud za tim.

Često menjaš imidž. Šta nalaziš u tim promenama?

Malo sam se smirio, ali bih, iskreno, voleo da to nije zato što želim da privučem pažnju. Analizirao sam sebe i čini mi se da je tako, ali nisam siguran. S psihološke strane, dešava se da deca koja nisu u centru pažnje ili imaju problema s roditeljima žele to kasnije da nadoknade skretanjem pažnje na fizički izgled.
...natsavak ispod...


Poslednji izmenio Texy dana Sub Jul 05, 2008 12:21 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Jul 05, 2008 12:14 am

Međutim, otkad znam za sebe imao sam svu pažnju ovog sveta, počevši od roditelja, preko društva, devojaka, brata, koji je u porodici često stavljan na drugo mesto zbog mog tenisa. Zato bih voleo da ne menjam imidž da bih ljudima oko sebe slao poruku „Ej, vidite me, imam zelenu kosu“.. Često mi se dešavalo da sve to radim iz dosade, kad sedim kod kuće i ne znam šta ću sa sobom. U stvari, počeo sam da radim pirsinge pod uticajem druga iz kraja, koji je potpuno izbušen i ima pirsing čak i na genitalijama. Nikad ništa nisam radio planski, da znam da ću za mesec dana ići da uradim tetovažu ili tako nešto. Jedno je sigurno - kad počneš da se tetoviraš, nema stajanja. To je kao heroin. I svaki put kad sam uradio neku tetovažu, rekao sam sebi da neću više i da je gotovo, ali ne vredi... Baš je pred turneju u Rimu i Monte Karlu trebalo da uradim novi tet, ali me je mrzelo. Mogu da ti kažem kakva će biti, ali da ne staviš u novine.

Deluješ prilično energično na terenu, da li ti je takva i priroda?

Nije, pošto važim za najveću lenštinu na svetu i mrzi me da idem bilo gde. Van terena se jako brzo smorim. Radim nešto, odjednom ne mogu više i – kraj. Kada dođu ti momenti, već me provaljuju drugovi iz kraja, ali i neki teniseri s kojima se družim. To mi je problem i na terenu. Kad igram s nekim poznatijim imenima na velikim turnirima, sama imena mi ne dozvoljavaju da se smorim. Zato se i dešava da igram najbolje protiv onih koji su u samom vrhu ATP liste. A kad igram protiv nekog ko je 60. ili 70, iako su igrači s tim rejtingom svakako svetska klasa, dešava mi se da se nekako smorim usred meča. Jednostavno, kažem sebi: „Idem ja odavde, neću više da budem ovde i kraj. Hoću da idem u hotelsku sobu da igram WarCraft.

Pre nekoliko godina pričao si kako si zaradio za prvi automobil, u pitanju je bio neki pežo. Govorio si da obožavaš automobile.

To je takođe bio jedan kretenski period u mom životu, kad sam vozio pežo 307 i nabudžio ga kineskim delovima. Izgledao je kao iz filma Fast and Furious, ali ciganmala varijanta. Ma, totalna katastrofa. Meni je veoma drago što moji roditelji i društvo imaju mnogo tolerancije i razumevanja za sve faze koje prolazim u životu. Doduše, sada je tih faza dosta manje i nadam se da neće biti drastičnih promena. Ne mogu da kažem da me sada automobili ne zanimaju, jer ih volim. Da se ne gađamo ferarijima i lamborginijima, omiljeni auto mi je BMW M3, ovaj novi sportski model. Trenutno vozim volvo C70 kabriolet, koji sam kupio od prijatelja. Često razmišljam da kupim neki bolji auto, ali kada pogledam koliko putujem i koliko sam retko u Beogradu, shvatim da nema svrhe. Zarađujem dovoljno, ali ne toliko da mogu praktično da bacim neku određenu sumu na nešto što mi u ovom momentu stvarno ne treba.

Kakve su teniserke iz muškog ugla? Da li je uopšte moguće napraviti stabilnu vezu sa ženom, pošto su teniseri stalno u pokretu?

Teniseri u 99 odsto slučajeva ne podnose ženski tenis. Ne postoji sport u kome muški deo toliko odskače kvalitetom od ženskog, kada se uzme u obzir koliko teniserke zarađuju. Moj prijatelj kaže: „Da se ja pitam, teniserki koja osvoji grend slem može da se plati avionska karta, i ništa više“. Da nemam Anu i Jelenu u svom životu kao, uslovno rečeno, prijateljice, ko zna šta bih ti sve napričao. Naravno, cenim i poštujem njihov trud jer ne treniraju ništa manje od mene. Kad sam bio junior, sa 16 godina, moj vršnjak i prijatelj Švajcarac trenirao je s Martinom Hingis mesec dana na pripremama. Ona je tada bila dominantna kao sada Federer, osvajala je sve živo, a za mesec dana nije mu uzela dva gema, a on je imao samo 16 godina. Stavljam na stranu to što žene serviraju brzinom od 160, a muškarci 220 km/h. To je druga stvar. Ali razmišljanje žena na teniskom terenu ne može da se poredi sa razmišljanjem muškaraca. Taktika teniserki je „udri tamo gde tvoja protivnica nije“. I ništa više! Ne postoji kod njih „ajde sad spin, sad je važan poen, digni malo, promeni na bekhend“... Neme šanse! To je samo „zatvori oči i sevaj iz sve snage na drugu stranu“. Što je najgore, danas se igra takav tenis i takve igračice prolaze. Pogledajte sestre Vilijams, Šarapovu, Anu Ivanović, koja udara kao kamion na steroidima. Iz sve snage - u drugu stranu! Malo sam kritičan prema tome kad pogledam koliko one zarađuju, a kako nosioci u ženskom tenisu prolaze prva kola. To me najviše nervira, dođe mi da odem u WTA i sve ih tamo... Obrati pažnju na prvi sledeći turnir i videćeš da sam u pravu. Gledam jednog Federera koji je toliko neprikosnoven, a mora da se oznoji sa jednim Staraćeom, Almagrom, pa se još desi i da izgubi set... Onda gledam Anu Ivanović ili Mariju Šarapovu koje izgube tri gema u četiri meča na turniru, ili bacim pogled na ženski žreb i vidim da je od prvih 16 na listi prošlo dalje njih 15, s tim što su ukupno izgubile 50 gemova. Sve zajedno! E, onda mi nije dobro... Veoma mi je drago što imam devojku koja razume moju profesiju. Trenutno je, uslovno rečeno, na poslu koji radi sama svoj šef i može da organizuje vreme da bismo mogli da budemo zajedno. I za ove dve i po godine, koliko smo u vezi, retko se dešava da smo razdvojeni duže od tri nedelje. Koristimo svaku priliku da budemo zajedno. Ona zna da ovakav život nije nimalo lagan, da 40 i kusur nedelja godišnje živim po hotelima i nadam se da će do kraja imati razumevanja za to.
Koliko uopšte stižeš da s devojkom ili bez nje izlaziš, u Beogradu i dok putuješ po turnirima?

U jednom periodu sam bio totalno lud za izlascima i živeo sam za petak i subotu. To su bili ludački provodi i doživljaji, posle izlazaka nisam mogao da hodam. Na svu sreću, toga više nema. Ozbiljnije sam shvatio svoj tenis. Naravno, ima i sad „prekidanja“, ali mnogo manje nego ranije. U Beogradu u 99 odsto slučajeva izlazim u Stefan Braun, to mesto mi potpuno odgovara. Ne volim one varijante kada smo mi kao u separeu, iznad vas, a vi ste miševi. Zato volim Stefan Braun. Tamo se osećam prijatno, kao šljam i svi ostali pijani ljudi oko mene, nekako mi je mnogo dobro.

Da možeš da baciš sidro, gde bi ga spustio?

Ako izuzmemo Beograd, to bi verovatno bila Barselona. Tamošnji mentalitet je sličan našem. Imaju onaj siesta fazon, ili, kao, krećemo za 15 minuta, a u stvari krećemo za dva sata i 15 minuta. Ali, i pored toga, Katalonija se dosta razlikuje od ostalih delova Španije. Malo su disciplinovaniji, u nekim stvarima podsećaju me na nemački sistem, koji obožavam. Dobro, nikad ne bih mogao da živim u Nemačkoj jer su klima i jezik katastrofa, ali su ljudi, usluga i ljubaznost na visokom nivou. Tamo se sve zna, ako nešto ne može, Nemac će ti lepo objasniti zašto. Za razliku od Amerikanaca, kojima kažeš da je dva plus dva isto što i tri plus jedan, a oni ti kažu da nije jer im je šef tako rekao. Volim disciplinu kada sam na turniru. Zato mi se sviđa Barselona, tamo je neka mešavina „sieste, tekile i sombrera“ i neke vrste odgovornosti. Siguran sam jedino da nikad ne bih bio stanovnik Sjedinjenih Država. Glupo je da kažem da mrzim Ameriku, ali njihov način života mi se uopšte ne sviđa, a ni oni kao ljudi. Potpuno su izveštačeni i kod njih nema sredine. Ili su ekstremno neljubazni jer su nezadovoljni poslovima koji rade za male pare, ili su toliko ljubazni da imam utisak da bih mogao da ih pljunem u facu a da bi se oni nasmejali i rekli: "Thank you. To nema veze s tim da sam ja kao srpski patriota, pa ih sad jer su nas bombardovali nazivam zlikovcima i tako to... Jednostavno, ne mogu u Americi da provedem više od dve nedelje jer počinjem da se tresem. Izuzetak je Njujork jer malo podseća na Evropu. Šoping im je jača strana zato što nigde u svetu nema takvih rasprodaja. Uvek kada odem u Ameriku, ne ponesem ni majice za mečeve da bih se nakupovao. Ipak, nikad nije dosta. Uvek kupim brdo garderobe i platim overweight na aerodromu.

Voliš filozofiju, Ničea, Getea i Dostojevskog, čuo sam da te zanima i psihologija...

Greška je da volim Getea. Pročitao sam samo jednu njegovu knjigu, Fausta, bila je sjajna, ali nisam hteo više. Baš sam pre nekoliko dana zvao ATP i rekao im da sa sajta skinu da čitam Getea jer će neko nešto da me pita a ja ne znam ništa, osim da se đavo zove Mefisto. Majka je u tom pogledu imala veliki uticaj na mene. Ona je završila pravo, mada je domaćica jer nije htela da radi, nego da ostane kod kuće i gaji decu. Forsirala me je od 13. godine da čitam Dostojevskog. Čitao sam ga, ali nisam ništa razumeo. Trenutno, dosta ljudi u mojoj okolini tvrdi da volim da budem vrlo manipulativan. Moguće da je veliki deo toga vezan za moju ljubav prema psihologiji, koja je opet indirektno vezana za filozofiju. Možda podsvesno iz te psihologije pokušavam da izvučem korist i manipulišem ljudima, pokušavam da predvidim situaciju, pretpostavim šta će neko pomisliti ili uraditi. U svakom slučaju, psihologiju definitivno obožavam.

Bio si prvi junior sveta. Šta ti nedostaje da dostigneš sam vrh i uđeš u prvih deset?

Deset meseci sam bio prvi na juniorskog rang-listi, ali onda sam godinu završio na drugom mestu s istim brojem bodova kao prvi, ali sam imao manje poena prve kategorije, za koje nisam ni znao da postoje. Ima vremena, nikad nije kasno... Evo, Hrvat Ljubičić nije bio niko i ništa, a onda je tri godine bio treći na svetu i rešio sve svoje probleme. Ubeđen sam da mi je i dalje poteškoća što se nisam totalno podredio tenisu. Još mislim da sam sam sebi najveći protivnik. Moj trener, koji je vrhunski stručnjak, napravio je dva broja jedan. Uzeo je Karlosa Moju kada je bio 700. na listi i došao s njim do prvog mesta. Radio je i s Korijom kad je bio treći, počeo je sa Fererom kao 50. na ATP listi i doveo ga na čelnu poziciju. Baš on mi je rekao veliku istinu: „Postavio si sebe u poziciju da pobeđuješ najbolje jer imaš znanje, ali moraš još mnogo da učiš da bi postao kompletan igrač“. I to je sto odsto tačno. Mogu i da citiram svog ćaleta, što inače najviše na svetu mrzim: „Ideja tenisa je pobeđivati velike igrače, na velikim turnirima, na velikim terenima. Nije tenis osvojiti pet čelendžera za koje niko ne zna. Poenta je pobediti jednog Federera na Australijen openu“.

Kakva je, dakle, tvoja strategija?

Ni titula u fudbalu se ne dobija pobedom u derbiju, nego osvajanjem bodova protiv malih klubova. E, ja taj deo nemam, a fali mi da bih postao kompletan igrač... Nije mi problem da igram fenomenalno protiv velikih igrača, nemam tremu pred 20.000 ljudi... Ne želim da zvučim arogantno, ili da ispadne da ne mogu da se motivišem osim na grend slemovima. Ako mene turnir Masters serije u Hamburgu ne može da motiviše, ne znam šta onda treba da se desi, jedino da mi igraju striptizete... Jednostavno, sebi sam najveći protivnik. Verujem da mogu više, kao što misli i svaki igrač ovog sveta. Ni Rodžer Federer nije zadovoljan sobom, misli da može više, da može da obori sve rekorde u muškom i ženskom tenisu. Imam 24 godine, i dalje mi je olakšavajuća okolnost što imam vremena, što sam okružen dobrim ljudima i što sam od početka ove godine rešio neke stvari u svojoj glavi i spreman sam da dam sve. Mogu da uđem u prvih deset! Svako ko ima muda da prizna sebi da je spreman da uradi sve za plasman u top 10, mnogo je bliže cilju. Sebi sam to priznao ove godine. Pre toga je bila priča da sam talentovan, dobar junior, da mogu ja na foru... Najveći problem kod tenisera i sportista generalno jeste što nemaju muda da priznaju da ne mogu više i da je to njihov najbolji rezultat. Možda je i 32. mesto moj maksimum, ali igrači to neće da priznaju. I niko neće da kaže da ne trenira koliko treba... Dovoljno je da u podsvesti znaš da si možda mogao više... Koliko puta sam čuo priče tipa „e, da si mi roditelji pomogli, da sam imao sreće, ovo-ono“... Najveći protivnik profesionalnog sportiste je on sam.

Aktivan si u akciji Družina plavi vitez u organizaciji Metals banke, koja ti je sponzor. Držao si deci predavanja po školama...

Veoma mi je drago što su ljudi počeli da ulažu u tenis i da shvataju koliki potencijal imamo. Ovo što se u poslednje vreme desilo sa srpskim tenisom došlo je sasvim slučajno, iz blata, ni iz čega… Iz radijacije, bombardovanja ili ne znam čega više… Da se ne lažemo, srećan sam što je Metals banka rešila da mi pomogne i rastereti me nekih finansijskih obaveza. Zadovoljan sam i što sam uleteo u jednu kulturnu priču, kroz koju mogu da radim neke dobre stvari. Glupo bi bilo da pričam bajke kako sam zadovoljan što mogu da pripovedam omladini da ne uzima heroin i tome slično, jer to nema veze sa životom. Metals banka mi je objasnila i iznela plan – da forsira sport i kulturu. To su lepe stvari jer smo od devedesete do danas uglavnom bili akteri ružnih priča. Sport i kultura su, koliko-toliko, uspeli da opstanu. Iako je svaka saradnja zasnovana na interesu, sviđa mi se što je projekat Družina plavog viteza fenomenalan, što su ljudi iz Metals banke vrlo ozbiljni i profesionalni. Pošto sam od malih nogu važio za talentovanog sportistu, u Srbiji sam se naslušao svakakvih obećanja, ali su to uglavnom bila kafanska, a rečenice počinjale s “brate” i “'leba ti”. E, ova priča nije takva, ovi ljudi malo pričaju, a mnogo rade.

Izvor: B92


Poslednji izmenio Texy dana Sub Jul 05, 2008 12:22 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Jul 05, 2008 12:16 am

Znam da ce vam se zavrteti u glavi kad vidite koliki je ovaj intervju, ali retko intervjuisu naseg Janka...i mogu vam reci da je intervju fenomenalan..procitajte ga OBAVEZNO!!! POZDRAV SVIMA!!! Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Jul 05, 2008 1:01 am

Janko Tipsarević, teniser - Sve je dobro dok te hoće "bekhend"
15. 04. 2008. | 16:55

Teniseri i makroekonomija – reklo bi se da to nema veze jedno sa drugim.
„Ubi nas pad dolara“, demantuje Janko Tipsarević ovo laičko mišljenje. Kako da ne razmišlja o kursu, kad sve, od trenera do avionskih karti, plaća u evrima, a na 80 odsto turnira zarađuje u dolarima. Za četvrtfinale u Majamiju dobije, recimo, 73 hiljade dolara, pa trećinu ostavi kao porez u Americi i kad konvertuje, plati sve troškove, ostane na 20-ak hiljada evra.

„Ne žalim se ja da je to malo, samo hoću da kažem da se ne radi o basnoslovnim sumama kao što zvuči kad se objavi osvojena nagrada. Ja o novcu ne razmišljam puno. Ne znam nikad ni koliko dobijem, ni koliko mi ostane od turnira. Kad bih razmišljao da sam u Majamiju samo na smeštaj, hranu i neophodne stvari trošio po 500 dolara dnevno, ne bi mi bilo dobro“, kaže Tipsarević.
Kaže da ne bi mogao baš lagodno živeti samo od novca dobijenog na turnirima. Sponzori mu olakšavaju život. Upravo potpisanim ugovorom sa Metals bankom prebrinuo je platu za trofejnog trenera kog je angažovao. Ima i internacionalnih sponzora, ali njegova je cena i dalje viša na domaćem tržištu nego na stranom, pa su oni domaći izdašniji.
„Kada sam kao junior igrao na jednom turniru čuo sam da Englez, koji nije mogao da mi uzme dva gema ima sponzorski ugovor sa Adidasom od 80 hiljada maraka. Pitao sam menadžera kako je to moguće, a on je rekao – nisam ja kriv što si ti iz Jugoslavije i što na osnovu toga procenjuju da ćeš uskoro propasti, pa ne mogu da te prodam“, priča Tipsarević. I danas je poreklo bitno, pa Endi Rodik, samo zato što je Amerikanac, ima mnogo bolje ugovore od Švajcarca Rodžera Federera.
Skromni ciljevi
On je za sada svojim sponzorima zadovoljan, jer kako kaže – sve je dobro, dok te hoće bekhend. Nema ni tužnu priču o svojim počecima. Jeste otac radio dva posla da bi on išao na turnire, ali njegovi nikad ništa nisu prodavali niti su se zbog njega zaduživali. „Sa istog turnira na koji su me ispratili ostavši sa deset maraka u džepu, ja sam se vratio sa potpisanim prvim sponzorskim ugovorom“, kaže srpski reket broj dva, koji od ove godine živi i trenira u Barseloni.
Bio bi on i reket broj jedan da je trenirao na prestižnim akademijama, kao ostale srpske teniske zvezde, priča čaršija. Tipsarević nije ubeđen u to. „Imao sam ponude da treniram i u Majamiju i u Barseloni, sam sam izabrao da ostanem u Beogradu. Možda sam pogrešio, ali ko kaže da sam otišao da ne bih ’prolupao’ i posle godinu dana, bez porodice, bez društva, rekao – šta će meni ovo, vraćam se kući. A sve i da sam ostao na akademiji, pitanje je dal’ bih bio ovo što je Đoković sad. Moja karijera ide uzlaznom putanjom od početka, ali možda ne tempom koji ljudi očekuju. Osvojio sam Gren slem kao junior i odjednom su svi predviđali – ovaj mali će biti prvi“, priča Janko i skromno dodaje da mu je za sad bitno da uđe u 30 najboljih i bude nosilac na turnirima.
Bez obzira na plasman, uvek je ubrajan u srpske teniske zvezde. „Ne bih da budem preskroman, ali realno gledano, ovo troje, Novak, Ana i Jelena, jesu za koplje ili dva ispred mene. Nije mi uvek lagodno što je u toj priči uvek „i Janko“ jer sam svestan koliko sam iza njih, a najstariji sam u toj ekipi“.
Pomoć publike
Bio je on popularan i ranije, pre teniske groznice i prijalo mu je da se pojavljuje kao deo džet seta. Pripisuje to mladosti, danas mu već slikanje i ne prija preterano. Niti obraća pažnju na to misle li ljudi da je folirant zato što je istetoviran, što se farbao ili imao pirsinge. Nekada se trudio da objasni da naočare nosi jer mu je dioptrija 0,75, da se izmotava sa fizičkim izgledom jer mu tako prija, sad mu je svejedno ko šta kaže.
Ipak, ne može da veruje sa kakvom se euforijom prati tenis u Srbiji danas. Ali ne misli da će to večno trajati. „Za pet godina, nek’ imamo i prvog i drugog u muškoj i ženskoj konkurenciji i prvog u dublu neće to biti to, jer se publika prezasiti. Sumnjam da bi i ovoliko trajalo da Srbija ima više uspeha u onim popularnijim, ekipnim sportovima. Ali pošto u poslednje vreme ne možemo baš da ubodemo koš, ljudi u Srbiji su počeli da uče kako se navija na teniskim mečevima“, kaže Tipsarević.
On voli publiku. Ume, kaže, da ga ponese u nekim trenucima, ali ne traje to ceo meč. Potroši se, kaže, taj adrenalin, kao „pomoć publike“ u Milioneru i onda si opet sam. Kada publika navija protiv, već je teže.
Trudi se i da iskoreni tremu od bolje rangiranih tenisera. Tačno se seća trenutka kada je potisnuo „žmarce“, u čuvenom meču protiv Federera na Australian Open-u. „Najavljivač je pričao – sa leve starne sudijske stolice je igrač koji je osvojio tamo neke čelindžere, stizao do osmine finala.....Janko Tipsarević. A sa desne strane je igrač koji je osvojio, pa ne kaže broj Gren slem titula, nego nabraja jednu po jednu, a publika se zahuktava i zahuktava. U trenutku kada je izgovorio njegovo ime, ja od publike nisam čuo kako udaram lopticu. Tad sam se osetio kao na treningu, stali su svi trnci koji su mi klizili kroz kičmu“, kaže Tipsarević, koji recepte za hladnokrvnost prepisuje od najboljih.
Američki san
Kaže da taj stav ima Đoković, koji je i kao 50. na ATP listi ulazio na teren bez straha, sa mišlju – ja pobeđujem i iduće godine sam broj jedan.
Od boljih uči i kako se podnose porazi. Ranije je svaki morao da proživi zaključan i zamračen u sobi po dva dana. Sada se vodi rečenicom koju je izgovorio Rodik – lakše je biti iznerviran, nego razočaran. „Razočaran si kada shvatiš da si dao sve od sebe, ali te je protivnik nadigrao. Iznerviran je onaj igrač koji umisli da bi pobedio, samo da mu nije sudija uzeo poen, da je vetar manje duvao, da je stigao jednu loptu... A samo je kao razmaženo derište dozvolio da drugi faktori utiču na njegovu igru. Neki igrači jednostavno nemaju hrabrosti da sebi priznaju da su dali sve od sebe i ipak izgubili“, kaže Tipsarević.
Kad je slobodan ili igra igrice dok ga mlađi brat ne opomene da je preterao, ili čita nešto teže štivo, poput knjige „Mapa duše“ Karla Junga. „Filozofiju i psihologiju čitam jer volim, ne zato što mi mogu na bilo koji način pomoći na terenu. Možda čak zbog svega toga previše analiziram, gubim se u detaljima. Jačina servisa i brzina izlaska na mrežu nemaju veze sa koeficijentom inteligencije. Jeste da se radi o najkompleksnijem sportu, jeste da laiku izgleda da je teniser naučnik za fudbalskog golmana, ali nije to tako. Ima igrača koji su u samom teniskom vrhu, a nemaju veze sa životom“, priča Janko Tipsarević.
Nema planove za kraj karijere, računa da ima vremena, da će igrati bar do 30. godine. Možda i ne ostane u tenisu. A možda se skrasi na godinu dana pa shvati da ne može da živi na jednom mestu, da je te hotelske sobe i avione, na koje se danas žali, toliko zavoleo da bez njih ne može. Ali, ne privlači ga srpski ideal da do 30. treba zaraditi pare, a onda otvoriti kafić i ne raditi ništa. Zasad je bitno da je ostvario američki san - zaradio je svoj prvi milion.

P.S. Ne znam odakle sam iskopala ovaj intervju, neke novine , nikad za njih nisam cula...zovu se EKAPIJA!!! Very Happy
U svakom slucaju je Jankov intervju , malo je stariji od 15. aprila 2008.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Jelena...
Janko fan forever :D
avatar

Broj poruka : 415
Godina : 26
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 10.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Jul 05, 2008 3:24 am

Joj ovaj prvi intervju mi je skroz nenormalan,koja je on budala Very Happy Very Happy Very Happy
A ovaj drugi cu procitati sutra :)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Pele
Moderator
avatar

Broj poruka : 431
Godina : 23
Lokacija : Darda
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 08.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Jul 05, 2008 8:20 am

čitao sam sav intervju 🇬🇳
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Pele
Moderator
avatar

Broj poruka : 431
Godina : 23
Lokacija : Darda
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 08.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Jul 16, 2008 8:38 pm

Janko Tipsarević, Queens club, London.
PHOTO: EPA/Daniel Hambury

Pripremajući se za meč sa prijateljem i sunarodnikom, Novakom Đokovićem, u trećem kolu turnira u Kvins klubu, Janko Tipsarević je odvojio vreme za intervju. U dosadašnjim profesionalnim karijerama, naša dva igrača nisu se nikad sastala u takmičarskom susretu. Branislav Jelić
QC: Možeš li nam reći koliko si priželjkivao da igraš protiv Đokovića?

Zaista sam to želeo. Pre svega, odigraću sa željom da pobedim ali ću se potruditi i da se zabavim. Novak je moj bliski prijatelj; odigrali smo mnogo trening mečeva ali ovaj će biti potpuno različit. Biće pritiska, verovatno više kod Novaka jer se od njega očekuje da pobedi. Ali on je odavno naučio kako da se nosi sa pritiskom, tako da na to ne mogu računati. Ostaje mi da krenem agresivno jer je to jedini način da me Novak, posle tri ili četiri loptice, ne udalji par metara od osnovne linije.

QC: Da li ti zanimanje za književnost, Dostojevskog, filozofiju, pomaže da budeš bolji teniser?

To mi, zapravo, ne pomaže u mom ponašanju na terenu. Osnovni razlog zbog kog sam se odlučio da čitam i da se obrazujem jeste verovanje da mi znanje može otvoriti perspektive, učiniti me boljom osobom. To nema nikakve veze sa tenisom.

QC: Koji bi segment igre trebalo da poboljšaš za ulazat u Top 10?

Svakako da moram raditi na psihičkoj pripremi i prilazu ka mreži. Sa osnovne linije često udarim tako dobro da bih morao da igram više na mreži. Ove godine sam se posvetio tenisu 110% i očekujem da će se to isplatiti.

QC: Najbolje rezultate ostvaruješ na travnatoj podlozi. Koliko u Srbiji ima travnatih terena?

Pored terena na šljaci, postoji šest terena sa tepihom. 71% svetskog tenisa se odigra na tvrdim ili travnatim površinama. Mi imamo broj jedan na svetu, Anu Ivanović; broj dva Jelenu Janković; broj tri Novaka Đokovića; tu smo Nenad (Zimonjić), ja i još nekoliko momaka – ipak, u Srbiji nemamo ni jedan teren sa tvrdom podlogom, još manje sa travom. Deset miliona ljudi bez ijednog tvrdog terena. Istina, Teniska federacija najavljuje izgradnju jednog takvog objekta, pa ostaje da vidimo šta će od toga biti.

QC: Sa kojom poznatom ličnošću bi voleo da provedeš vikend?

Definitivno sa Al Paćinom. Mogu li da pomenem i preminule? Onda Fridrih Niče. Ne mogu da kažem da mi je on idol jer sam u potpunosti protiv idola, ali vikend sa Ničeom, svakako.


QC: Ko su tvoji najbliži prijatelji na turnirima?

Nenad Zimonjić je moj najbolji prijatelj od srpskih momaka. Pored njega, tu su Novak i Troicki.

QC: Najbolji meč u karijeri?

Verovatno onaj sa prošlogodišnjeg Vimbldona kada sam pobedio Fernanda Gonzalesa u petom setu, rezultatom 8:6.

QC: Zašto je srpski tenis toliko jak u ovom trenutku? Posvećenost tenisera ili državni sistem na koji bi trebalo da se ugleda Velika Britanija?

Tenis u Srbiji je jak zato što se, pre nekog vremena, nekoliko igrača potpuno posvetilo ovom sportu. Ana je protekle sedmice ostvarila dva sna – da postane igračica broj jedan i da osvoji jedan grend slem. Naša ekipa je vrlo mlada, jer sa 24 godine, ja sam najstariji u njoj. Ipak, i dalje smo gladni trofeja. A što se tiče objašnjenja zašto je srpski tenis ovako jak – nema objašnjenja. Bili smo godinama pod Miloševićem, imali smo ratove, cela zemlja se raspadala – ali tenis je opstao. Roditelji su podržavali decu i to su najzaslužniji ljudi za napredak srpskog tenisa.

Izvor: artoischampionships.com
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Uto Avg 12, 2008 10:54 pm

Идеја тениса је побеђивати велике играче

Јанко Типсаревић, сензационални победник над Ферером, понавља да игра за себе, па за своје, онда за земљу и да је патриота. – У „олимпијском селу” малтене „прогутао” Балзаковог „Чича Горија”. – У Пекингу сви „гину” више него на гренд-слему


Биће прави кад споји коцкице у глави: Јанко Типсаревић

Пекинг, 11. августа – Јанко Типсаревић је тенисер незахвалан за клађење, али врло захвалан за медије пред којима делује врло природно, као да не припада „свету недодирљивих”. Осећај који је имао од првог тренутка када је сазнао да му је ривал пети играч на светској листи – није га варао. Испунио је обећање дато себи и испрашио играча којег никада раније није победио.

Непуна два часа после тог меча разговарали смо с Типсаревићем који је рекао:

– Осећам се сјајно и много ми је драго што сам добио меч у два сета. Против Ферера је много тешко да се игра, поготово по оваквом времену. Готово да не греши, враћа много лопти, не препушта лаке поене. Ако се против таквог играча издржи таква игра, онда то доноси велику психолошку предност. Данас сам, такорећи, могао да добијем било кога. То сам рекао и мом стручном тиму, јер сам се осећао веома добро. Имам малу паузу, јер већ сутра играм следеће коло...

Наредни ривал је Оливије Рохус?

Играо сам много пута против њега. Више сам га побеђивао него што сам губио. Недостаје му самопоуздање. Требало би да га добијем.

Жреб Вам на први поглед није био наклоњен, али сада, кад сте послали Ферера кући, пут Вам се отвара?

То је један од мојих проблема, што сјајно играм против добрих играча и побеђујем их, а после не искористим прилике које ми се указују. Овде ће сви да гину више него на гренд-слему. Као што ћу ја у сваком наредном играчу видети своју шансу, тако ће и они у мени.

Да ли ова партија може да се мери са оне две које сте пружили против Фернанда Гонзалеза у осмини финала прошлогодишњег Вимблдона (3:2) и протов Роџера Федерера ове године у првом колу Међународног првенства Аустралије (2:3)?

Победити играча из првих десет на овако важном такмичењу је заиста велика ствар. Мој отац Павле каже, мада не волим да га цитирам, да је идеја тениса побеђивати велике играче на великим турнирима, на великим централним теренима. То је оно што се памти, оно што остаје. А не бити 40. или 50. на АТП листи.

_________________


JANKO IS THE BEST!!!


Poslednji izmenio Texy dana Sre Avg 13, 2008 1:22 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Uto Avg 12, 2008 10:55 pm

Стонотенисер Каракашевић је рекао за време Вашег меча са Ферером да сте „ви Земунци такви, да знате да закомпликујете себи живот...”, а обојицу бије глас да можете да победите свакога и да изгубите од свакога?

Хвала Каракашевићу на подршци. Ако ме неко од наших спортиста разуме, онда је то он. Али, нећу да допустим да за мене причају нешто отприлике: он је талентован и ако хоће онда може! То није истина. Хоћу да освојим Вимблдон, хоћу да будем и Ђоковић и Федерер, хоћу све то, али морам да склопим коцкице у глави да би то било како треба.

Као страственог љубитеља књиге морам да Вас питам да ли нешто читате у „Олимпијском селу”?

Понео сам „Чича Горија”, од Балзака, који ми је све ове године некако промакао. Прочитао сам целог Достојевског, а мама ми је рекла да он пише слично Балзаку. Одушевљен сам „Чича Гориом” кога сам просто „прогутао”. После дан и по остало ми је око 50 страна.

Каква је атмосфера у „селу”?

Феноменална! Не желим да кажем да је у почетку била затегнута, али је тек постала права после свечаног отварања Игара. Ту смо се сви сликали и упознали и од тада сви разговарамо и дружимо се.

Тенисере бије фама да су „планета” за себе. Да ли та прича важи и у Пекингу?

Таман посла. Пошто тенисери у последње време постижу сјајне резултате, одмах креће нека прича о њима, јер такав смо народ. Довољно је да се неко једном не јави некоме и одмах ће рећи: види какав је, баш се уобразио и слично. Али, тенис је и тимски спорт, имајући у виду Дејвис куп. Мени ово дружење веома прија, што се видело и против Ферера.

У Пекингу сви олимпијци, па и такве звезде као што су Коби Брајант и Роџер Федерер, причају да су дошли да би играли за своју земљу, а Ви сте прекјуче изјавили да је „земља на трећем месту”?

Такву изјаву сам први пут дао на Вимблдону, а и сада стојим иза ње. Јесте можда мало интригантна, али ја стварно тако мислим. Моје лично мишљење је да сви играчи када кажу да су овде дошли да би играли за своју земљу дубоко у себи не мисле тако. Зашто сам ја овде дошао? Прво, да бих играо и освојио медаљу и да бих био поносан на Јанка Типсаревића који је крваво радио и тренирао као пас и заслужио је да буде овде. А тек онда да побеђује неког Ферера или не знам кога већ. Друго, играм пре и за моју породицу и за људе који су ми помогли, него за своју земљу. Зато што ми мој тим људи помаже да будем најбољи што могу. И онда, на трећем месту, долази земља. Убеђен сам да велика већина спортиста овде мисли као ја и да играју прво за себе да би могли да кажу својој деци и унуцима: освојио сам олимпијско злато. Далеко од тога да нисам патриота. Увек кад победим подигнем три прста.

Izvor: Politika

_________________


JANKO IS THE BEST!!!


Poslednji izmenio Texy dana Sre Avg 13, 2008 1:30 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Avg 13, 2008 1:00 am

Повреда зауставила Типсаравића
Меч Типсаревић – Рохус (Белгија) 6:7 (5:7), 3:2 прекинут због повреде фаворита који је у трку ка мрежи искренуо десни скочни зглоб. – „Сад знам како се осећала Ана Ивановић, ово је најтежи дан у мојој каријери”



Најтежи дан у каријери: Јанко Типсаревић после повреде (Фото А. Милетић) Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 12. августа – Повреда је угасила снове о медаљи Јанка Типсаревића, само дан после његове бриљантне игре против петог носиоца Давида Ферера. Даље иде мали, али неугодни белгијски тенисер Оливије Рохус (72. на АТП листи, 167 цм) коме је припао први сет – 7:6 (7:5), 2:3.

Рохус свакако није Типсаревићева класа, али га је прилично намучио у „пакленој” атмосфери. Играло се на малом, сасвим отвореном терену, који се усијао на 35 степени и влажности ваздуха 83 одсто. У продавници до терена навијачи су се отимали за качкете и све остало што може да их заштити од сунца.

Иако није спадао у фаворите турнира, Типсаревић је у првом колу против петог носиоца Ферера (Шпанија) показао да је у врхунској форми, да може свакога да победи, али, нажалост, није рачунао на једног непобедивог противника – повреду.

– Сада знам како се осећала Ана Ивановић кад је одустала. Можда је претерано рећи да је ово најтежи дан у мом животу, али свакако јесте у каријери. Меч је био добар, иако је било више трчања него тениса. Узимајући у обзир време и остале услове – рекао је после меча Типсаревић кога су тренер Лилић и физиотерапеут Амановић довезли у болничким колицима.

Типсаревић је одлично почео меч. Међутим, код три брејк лопте за вођство од 3:0 није одиграо како зна, па је Рохус преокренуо на 3:2. Играло се до последњег даха. Обојица су крваво морала да зараде сваки поен. А онда је наш тенисер опет направио брејк и повео са 5:3. Кад је требало мирно да приведе сет крају, Рохус је опет „оживео” и лоптом која је могла да заврши на било којој страни, изједначио на 5:5. У тај-бреку се играло поен за поен, а онда је белгијски играч направио „мини брејк” па затим освојио свој сервис, што му је донело победу у првом сету – 7:6 (7:5).

– Имао сам много прилика да се одлепим, али он ме је увек пратио у стопу – рекао је Типсаревић. – Некако је успео да добије први сет, али ја сам проиграо после његовог вођства од 2:0 у другом сету. Обојица нисмо добро сервирали, али смо добро играли са основне линије. Играо сам помало тактички погрешно, мада сам и тако успео да од 0:2 у другом сету преокренем на 3:2 и дођем до две брејк лопте, а онда сам се повредио.

_________________


JANKO IS THE BEST!!!


Poslednji izmenio Texy dana Sre Avg 13, 2008 1:34 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Avg 13, 2008 1:02 am

У кобном гему Типсаревић је имао две брејк лопте за вођство од 4:2. Рохус је смањио на 30:40, а у наредном поену, када се по ко зна који пут одлучио да скрати лопту (дроп-шот), Типсаревић је јурнуо ка мрежи и искренуо десни скочни зглоб у проклизавању. Од силине пада замало је завршио у мрежи. Одмах се склупчао од бола, чули су се његови јауци, а главни судија и лекар су одмах притрчали.

Типсаревић је имао жарку жељу да настави игру. Лекар му је неколико пута бандажирао ногу и он се вратио на терен. Међутим, чим му је Рохус послао прву лопту, схватио је да је повреда толико озбиљна да не може ни да мрдне.

– Рохус ме је победио два-три пута, ја њега два пута, а само једном није било три сета. Тешко га је победити, пре свега јер не допушта лаке поене, а затим због тога што је врло, врло добар са основне линије. Један од проблема које сам имао данас је то што често нисам гледао Рохуса на другој страни. Углавном се дроп-шотови играју када не знаш шта ћеш и зато што си уморан. А ја понекад ухватим себе да сам превише у неком свом свету и кажем себи да сам уморан, а уопште не видим да је и противник уморан и да је и њега ударила сунчаница. Изврнути овако зглоб је стварно чудно. Разумео бих да се то догодило приликом неке бочне кретње, али на дроп-шот... Стварно немам речи.


Типсаревић посебно жали што се повредио баш у тренутку када ривал није знао да му се одупре:

– Нисам могао да осетим серву све док он није повео са 2:0 у другом сету. До мог преокрета 3:2 лупио сам три-четири аса. Рохус ми је у том тренутку деловао као да не зна шта да ради, а ја сам се баш тада повредио. Искренуо сам овај исти зглоб у Монте Карлу ове године, али нисам предао меч, затим у Барселони где сам морао да предам, па прошле недеље у Синсинатију у првом колу. Молим бога да сам само искренуо зглоб и да није дошло до неког лома.

За свега 28 часова Типсаревић је превалио пут од јунака до трагичара. По ономе што је приказао против Ферера, свакако је имао потенцијал и за медаљу:

– Олимпијске игре много значе сваком спортисти, пре свега јер се одржавају једном у четири године. Играо сам врло добро у првом мечу, моје самопоуздање је било на највишем нивоу и осећао сам да могу да догурам далеко. Али, понекад се догоде ствари на које једноставно не можете да утичете.

_________________


JANKO IS THE BEST!!!


Poslednji izmenio Texy dana Sre Avg 13, 2008 1:34 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Avg 13, 2008 1:02 am

„Топ 3” најтежих услова

Упитан да ли је против Рохуса играо у најтежим временским условима, Типсаревић је одговорио:

– Можда је било горе само по једном у Вашингтону и у Еквадору. Меч са Рохусом спада у прва три или првих пет по тежини услова за игру. Друга је ствар то што је олимпијада па дајеш 110 одсто својих могућности...

Четврти пут исти зглоб

– Ово је четврти пут да изврћем овај зглоб. Срећом, имао сам бандажу, па није страшно као што је могло да буде. Зглоб ми се надуо као да имам тениску лопту у њему. Ако је само изврнут, то није страшно – онда ћу почети да тренирам кроз неколико дана.

Проблеми са чипсом

Почетком првог сета Типсаревић је викнуо на белгијске навијаче у трећем реду који су јели чипс и правили буку...

– Кад се не игра на главним теренима онда може да се очекује да ће људи да галаме и једу чипс, али то је моја грешка што обраћам пажњу на те ствари.

У Њујорк, Барселону или Београд

Због ове повреде неизвесно је да ли ће Типсаревић моћи да учествује на Отвореном првенству САД у Њујорку које почиње 25. августа:

– Са оваквим зглобом не смем да путујем барем дан-два. Ако сам га само изврнуо ићи ћу за Америку, а ако је нешто горе враћам се за Барселону или Београд.


Izvor: Politika

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Ned Okt 19, 2008 8:29 pm

Simboličan početak akcije "Tipsi – štedi za budućnost" Metals banke bio je trenutak kad je Tipsarević najmlađim članovima TK Vojvodina uručio "Tipsi pakete" – poklone za buduće štediše.


"Uvek se radujem kad se mogu uključiti u aktivnosti posvećene deci s naglašenom edukativnom notom. Iz ličnog iskustva mogu potvrditi koliko je štednja bila važnja mojoj porodici dok sam se probijao u vrh svetskog tenisa", rekao je juče drugi reket Srbije Janko Tipsarević na terenima TK Vojvodina.

Naravno, na promociji bila su neizbežna i pitanja o Jankovoj karijeri.

"Mrzim da slušam izgovore za loše rezultate, a ne volim ni situacije kad sam prisiljen da predam meč zbog povrede. A upravo mi se to ove godine događalo preko svake mere. Samo sam članak noge četiri puta iskrenuo, pet puta sam morao predati meč, otkazao sam nekoliko važnih turnira... Ipak, ove godine sam shvatio koliko mogu u svetskom tenisu i potupno sam uveren da ću već sledeće godine ući u prvih dvadeset."

Tipsarević je bez ustezanja odgovorio i na pitanja o kolegama iz reprezentacije Đokoviću i Troickom.

"Neobično mi je drago što je Viktor ove godine toliko napredovao, gotovo me je prestigao na ATP listi. Dobili smo još jednog pouzdanog igrača za Dejvis kup, a i mene njegova blizina na ATP listi motiviše da bolje treniram i igram. Sad je otvoreno mesto za drugi reket Srbije, budući da je Nole, ipak, dva ili tri koplja iznad obojice."

Odlični prijatelji, Janko i Viktor su odlučili da sledeće godine na većini turnira igraju i u paru. Tako će Dejvis kup reprezentacija, pored para Zimonjić - Đoković, imati još jednu kombinaciju.

Izvor: Građanski list

SvetTenisa.net

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
hipi YANKELLA

avatar

Broj poruka : 19
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 28.10.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sre Okt 29, 2008 3:27 pm

Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Nov 22, 2008 2:21 pm

Tipsarević: Nisam propali teniser
Petak, 21. novembar 2008. 12:27


U jednom trenutku na meč od 20 najboljih, na kraju kao 49. teniser sveta. Da je u maju dobio meč osmine finala Mastersa u Hamburgu protiv Španca Montanjesa, narednog ponedeljka osvanuo bi kao član Top 20 društva, možda i kao igrač iz prvih deset, ali to se nije dogodilo.

Umesto velikog proboja u svetski teniski vrh, usledio je pad... Na kraju, Janko Tipsarević će 2008. godinu pamtiti po - povredama.

U intervjuu za "Sportski žurnal", Beograđanin prepričava šta ga je sve zadesilo u godini na izmaku, koju je završio operacijom nosa.

"Sezonu sam završio ranije zbog operacije nosa, kako bih olakšao disanje. Taj problem me je mučio od detinjstva, ali sam ga stalno odlagao. Govorio sam sebi da mi to ne smeta toliko, a onda kada dođe sredina sezone, osetim koliko mi smeta. Još imam rane u nosu, ali za nekih mesec dana ću osetiti koliko je to poboljšanje", kaže Tipsarević, rođen 1984. godine.

"Kada podvučem crtu, pamtiću dobre stvari. Ali, generalno gledano, glavni cilj koji sam postavio, da sezonu završim u prvih 30, nisam ispunio. Glavni krivac sam ja. Ne ostaje mi drugo, nego opet da stavim glavu u rudnik i nastavim još jače sa treninzima", samokritičan je Janko.

Teniseru koji nije navikao da se povlači teško je pao veliki broj povreda...

"Nikada u životu nisam imao toliko povreda. Povukao sam se sa tri turnira, pet puta sam iskrenuo zglob, a četiri puta predao mečeve. Od Olimpijskih igara non-stop nosim steznik za zglobove. Pokušaću da se naviknem, jer znam da oni slabe zglobove, ali stalno ću igrati s njima, jer ne mogu da izdržim pritisak nove povrede".


Pobeđivao najbolje, ali to nije naplatio

Sve je bilo dobro do turnira u Barseloni proletos.

"Sezona je išla fenomenalno do malo pre Rolan Garosa. U Barseloni sam iskrenuo zglob i sve je krenulo naopako. Mada nije samo to razlog. Nekoliko puta sam pobedama nad favoritima otvarao sebi žrebove, ali nisam uspevao to da iskoristim. Savladao sam četiri igrača iz prvih deset, ali što zbog malera, što zbog povreda, što zbog loše igre, nisam uspeo to maksimalno da iskoristim".

Ipak, u moru pehova, Otvoreno prvenstvo Engleske ostaće u lepom sećanju našem Dejvis kup reprezentativcu.

"Vimbldon mi je ostao u sjajnom sećanju, jer sam dobro igrao, pobedio Rodika, potom odigrao fantastično protiv Tursunova u tri seta, prvi put stigao do osmine finala na Gren Slemu, ali onda sam istegao prepone protiv Šitlera... Da je bio bilo koji drugi teniser, ne bih ni igrao taj meč. Ne želim da se vadim na povrede, ali zaista je u ovoj godini bilo previše malera, nadam se da dogodine neće biti tako".

Koliko je Janko ozbiljan u nameri da u 2009. godini nadoknadi propušteno govori i podatak da nova sezona za njega počinje već - 24. novembra!

"U ponedeljak počinjem pripreme u Barseloni. To su najteži dani u sezoni, malo sam se ugojio zbog netreniranja posle operacije nosa. Dve nedelje ću biti u Španiji, potom idem u Austriju, u Sent Anton, na egzibicioni turnir, a probaću i da skijam. Posle toga ću se vratiti u Barselonu, pa Beograd. Prvi put posle ko zna koliko sezona, dočekaću Novu godinu kod kuće".

Prvi takmičarski meč odigraće već nekoliko dana kasnije u Indiji.

"Prvi turnir igram u Čenaju u Indiji, od 5. januara, pa slede Sidnej i Melburn. Posle toga, u februaru ću 99 odsto igrati evropske turnire po dvoranama".

"Želja u 2009. godini je da budem nosilac na Rolan Garosu, što sam uspeo i ove sezone".


Deli trenera sa Felisijanom Lopezom

Na tom putu će mu i dalje pomagati trener Žozep Perlas, s tim što će imati i kolegu na treninzima - Felisijana Lopeza, levorukog Španca.

"Kada smo Perlas i ja zimus potpisivali ugovor, bila je opcija da može da se ubaci još jedan igrač u saradnju. Albert Kosta je do sada bio trener Felisijana Lopeza, dogodine će verovatno postati selektor Španije, pa je vršio pritisak na Perlasa da preuzme Felisijana".

To što će "deliti" trenera sa Lopezom, Tipsareviću uopšte ne smeta.

"Nemam ništa protiv, dobro se poznajemo, sa njim sam do sada najviše trenirao kada sam bio u Barseloni. Čak ću moći da računam na Perlasa više nedelja nego u ovoj godini, a ja nisam teniser kome je trener stalno neophodan".

"Lopez i ja smo u Madridu napravili skicu kalendara i već smo se složili oko nastupa na 19 turnira, tako da će sve biti jednostavno. Za ostalih nekoliko, napravićemo kompromis. Dobro je što on nije klasični španski šljakaš, nego kao i ja, više voli brze terene u dvoranama".

Slobodne dane pre početka priprema, Tipsarević je iskoristio da se oproba pred kamerama, ali ne kao do sada u reklamama, već u TV seriji Gorčina Stojanovića pod nazivom - Ono kao ljubav.

"Glumio sam u seriji na poziv mog prijatelja Sergeja Trifunovića. Sve je bilo kao da sam pravi glumac. Poslao mi je tekst, koji sam pročitao i svideo mi se. Serija je dobra. Nisam se pojavio samo u jednoj sceni, nego u tri-četiri i morao sam da probam da zaista glumim. Nije kao u reklami, gde uvek ispadnem loše, jer imam dve sekunde da pokažem paštetu", slikovit je Tipsarević.

Ulogu iz serije on ne želi da prenese i na teren.

"Igram propalog tenisera, koji ne može da pogodi forhend. Imao sam čak i jedan čas glume kod Sergeja. Njegova ideja je bila da glumim, a ne samo da se pojavim i budem to što jesam, teniser. Nadam se ne propali", poručuje Tipsarević.

Izvor: (MONDO)

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Sub Nov 22, 2008 2:22 pm

BRAVO JANKO...drago mi je sto pocinje sa prpremama, vec od nedelje....zelim mu sve naj naj naJJbolje u sledecoj sezoni ....prvenstveno da ga zaobidju povrede a onda i da ispuni njegov i nas cilj, a to je da udje medju prvih 20 , bio je na pragu ostvarenja tog cilja ove godine, nadam se da ce sledeci zakoraciti tu....a sigurna sam da ce biti jos glumackih uloga u njegovom zivotu pored tenisa, i nadam se da ce zaigrati sa JJ u u Brenom filmu lol! kolce love u Janko 01

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Uto Dec 30, 2008 3:10 am

Kriv sam što Janko nije najbolji!
22. Decembar 2008

Intervju Pavle Tipsarević otac tenisera Janka TipsareviĆa

Da bi se stvorio teniser poput Janka Tipsarevića, potrebno je mnogo muke i odricanja. Ko je jednom vadio vizu u Srbiji, teško će razumeti da je njegov otac Pavle izvadio više od 400. Da je sa sinom obišao skoro 100 zemalja, da ga je godinama trenirao, da ga je doveo do 134. mesta na ATP listi, „odakle su ga preuzeli drugi, stručniji“. Da je, najzad, u njega uložio između 250 i 300 hiljada nemačkih maraka, devedesetih, u Srbiji. I vredelo je.

Pa, opet, Pavle Tipsarević ne isključuje mogućnost da je mogao i više da uradi. Kao pionir u danas sve popularnijem zanimanju kod nas - pozivu „roditelja tenisera“ - pravio je greške na kojima su se drugi učili. I, nije mu žao. U intervjuu za Press, otac 49. tenisera na svetu i profesor fizičkog u jednoj beogradskoj srednjoj školi, priča o uspehu svog sina, odricanjima i trudu koji su mu prethodili, stvarnim zaradama u „belom sportu“, ali i o velikoj odgovornosti koju je kao roditelj imao.
- Kada bih danas opet počeo da pravim tenisera, ja bih znao najbolje. Ali, tada sam bio guska u magli. Srđan Đoković mi je jednom prilikom iskreno rekao: „Tamo gde si ti pogrešio, ja ću se truditi da ne pogrešim“.

n Mislite da ste negde pogrešili?
- U trenutku kada je moj sin bio najbolji junior sveta sa 16 godina, možda sam zakasnio da ga gurnem među profesionalce. Možda sam previše forsirao juniorski tenis. Da je Janko danas, 2008. godine, najbolji junior sveta, verovatno bi cela priča bila drugačija. Danas je nešto lakše doći do neophodnog novca, podići kredit ili naći sponzora.
n Da ste onda znali ono što danas znate, da li biste u nekim situacijama drugačije postupili?
- Neke greške ne bih ponovio, ali ne bih odstupao ni od svojih principa. Meni je bilo važnije da od Janka napravim normalnu osobu nego vrhunskog tenisera. Zato Jankovu ličnost nikada nisam sputavao. Ni kada se „bušio“ po telu, ni kada se farbao u roze, ni kada se tetovirao jer to je njegov život. Bilo je tu svega, i misica, i nestašluka, i klinačkih ludosti, ali je zato sada normalna i zdrava osoba, u stabilnoj vezi koja traje skoro dve godine. U mojoj porodici se niko nikad nije razveo. Nisam ga terao da sa 16 godina živi samo za tenis, pa da se posle, sa 40 godina i dvoje dece „nadoknađuje“.
n Koliko je trebalo uložiti novca da bi Janko danas bio među 50 najboljih tenisera sveta?
- Nije to kod svakog isto jer zavisi od mnogo stvari. U Jankovom slučaju, između 250 i 300 hiljada nemačkih maraka. Ali, u Srbiji, ne u inostranstvu, gde je sve, naravno, mnogo skuplje. Plus, s nekim dodatnim olakšicama. Janko jedno vreme nije ni plaćao termine i trenažni proces. Pa opet, suma je stravična. Najveći deo ode na putovanja, trenere...
n Isplati li se?
- Reći ću vam odmah što se novca tiče jer znam da mnoge to najviše zanima. A, i sve je u tenisu poprilično transparentno. Janko je, na primer, zaradio u karijeri 1.500.000 dolara. Od te sume odmah oduzmite porez, pa pretvorite dolare u evre, pa onda sve to podelite sa sedam godina, koliko je Janko u profesionalnom tenisu. Zatim počnite da oduzimate troškove: za hotele, za avio-karte, za trenera. Čekaj, treba nešto i da pojedeš, obučeš. Ljudi uopšte nemaju predstavu koliko teniseri zapravo zarađuju, odnosno koliki su im troškovi. U stvari, da nema sponzorskih ugovora, mnogi bi godinu završili u minusu. Ne pričam, naravno, o teniserima iz prvih 10, 20 na svetu jer je s njima priča drugačija.
n Kao neko ko Janka poznaje najbolje, možete li da objasnite njegovu tendenciju „gaženja“ favorita, pa ispadanja od slabijih protivnika?
- I ja sam ga to pitao, a on mi kaže: „Ja ne znam kako da se ponašam s njima. Ja mislim da će oni sami da se pobede“. Verovatno je tu problem višak emocija. On ima srpski duh, srpski mentalitet. On izgubi u Zagrebu zato što su mu neka dvojica nešto dobacila s tribina. Iznervira se čovek. Novak, Ana i Jelena su, recimo, još kao mali mnogo vremena proveli u inostranstvu, u kampovima, što im je kasnije sigurno u velikoj meri pomoglo.
n Kada ste bili najponosniji na svog sina?
- Sve što sam uložio u njega, vratio mi je iz dva puta! Nikad neću zaboraviti turnir u Milanu 1999. godine, koji je praktično bio juniorsko prvenstvo sveta. Janko je igrao finale 11. juna i osvojio turnir, a organizatori su bili prinuđeni da puste „Hej, Sloveni“ usred Italije, dok je još trajalo NATO bombardovanje! To su stvari od kojih se naježiš. Ili, kada je u Kostariki osvojio turnir istovremeno postavši najbolji junior na planeti.

Bratu Veljku kupio stan i kola

n Očekivalo se i da vaš mlađi sin krene bratovljevim stopama.
- Veljko je četvrta godina turizma, a tenisom se bavio do 14. godine kada je prestao da razmišlja o profesionalnoj karijeri. Danas, uz fakultet, drži časove klincima. Kada je Janko hteo da kupi stan, rekao sam mu da mora da kupi dva. Jedan sebi, drugi bratu. Kupio mu je i automobil. Da ni na koji način ne bude oštećen zato što su mu mama i tata gurali bratovljevu tenisku karijeru. Ali je zato prošle godine Veljko praktično žrtvovao devet meseci. Janko nije imao trenera pa ga je on pratio na turnirima. Ovo je u stvari jedna mala porodična priča jer drugačije ne bi ni moglo. Ja sam pomalo u italijanskom „koza nostra“ fazonu i meni je porodica najvažnija na svetu.

SrĐan ĐokoviĆ je neshvaĆen

Srđan Đoković je zbog svog preteranog eksponiranja u javnosti mnogima postao antipatičan. Vi ga poznajete. Kakav je on u stvari?
- Srđan Đoković krči put, a retko ko ga razume. Ja mu pričam da mu to ne treba u životu, da će ga strefiti srčka, ali će on ipak izgurati svoju priču. A, da nema Srđana, ne bi bilo ni onog „NAJJ“ turnira u „Areni“, ATP turnira u Beogradu, ne bi bilo teniske akademije. Mogao je lagano da stavi pare u švajcarsku banku i da niko ne zna za njega. Srđana zapravo ljudi ne poznaju, već vide samo njegov temperament. A ja na to gledam ovako: mnogi smatraju da je knez Mihailo bio jedan od najgorih državnika u istoriji Srbije, ali maltene sve što vredi u Beogradu - on je ostavio.

Press

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Čet Feb 12, 2009 6:33 pm

There’s life outside the tennis court for Serb player Janko Tipsarevic



Janko Tipsarevic grew weary of his forehand’s tussle with life’s existential questions. The 24-year-old tennis player from Serbia — exhibiting a multi-dimension that’s rare in men’s tennis — took to voraciously absorbing Fyodor Dostoevsky and Friedrich Nietzsche, before sport’s inherent insignificance took precedence.

“I like to read. But I have not been reading much for the past one-and-a-half years. For me, reading is a great way to kill time. It is a good habit, but sometimes it can affect your world.

“However much you like a book or an author, at the end, you should create you own opinion and put what’s in it, aside. One should not completely get into what one is reading. I found that it was coming in the way of my life and the way I saw the world around me, so I’ve given it a break now. But I still enjoy reading a lot of other books,” says the Serb, who’s in the city for the Chennai Open tennis tournament.

Tattoo talk

The Serb’s fetish for tattoos, that delightfully outlandish art form, has been documented well enough as the most intriguing dimension to his personality.

‘Beauty will save the world’ from Dostoevsky’s ‘The Idiot’ shares space with Japanese script and other designs. Interestingly, he is also the first tennis player to have air-time dedicated to an alleged tattoo, that of a quote from Arthur Schopenhauer. “There are personal reasons behind that (The Idiot) tattoo. I don’t like to talk about that too much. It’s just something I like doing. For example, I decided to get one in Japanese, but I don’t have a reason. It’s just something I like.”

The Serb’s good looks, expansive shot-making and academic and literary leanings have earned him a female fan following in Serbia rivalling that of countryman Novak Djokovic, and a chance to appear on a television programme.

Donning many hats

“I was asked to do a part in a television serial. It was quite an enjoyable experience. It will be out soon and I think I did pretty good. I do enjoy doing things outside of tennis. I’m doing a doctorate in sports management now. Tennis isn’t going to be a permanent feature in my life, so I have to be prepared,” he says.

Tipsarevic’s success as a tennis player from war-torn Serbia along with Novak Djokovic, Jelena Jankovic and Ana Ivanovic has been one of the game’s most heartening stories.

Handling success

“It’s been great for our country. We’d be lying if we said we didn’t enjoy the popularity. But honestly, I’m not as popular as Novak, Jelena or Ana. So, it’s not as difficult. When I go to a pub or some place with Novak, I get to see the phenomenal kind of popularity he enjoys. It’s fun, but that kind of fame I cannot handle. The popularity I have now, I’m comfortable with.”

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Texy
Admin
avatar

Broj poruka : 1931
Godina : 27
Lokacija : Beograd
Ja sam Jankov fan... :
100 / 100100 / 100

Datum upisa : 26.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Intervjui    Pet Jun 26, 2009 3:02 am

Tipsarević: Nole 75 odsto
N. M, 25.06.2009



Janko Tipsarević

DRUGU godinu zaredom Janko Tipsarević završio je Vimbldon ranije nego što je očekivao zbog problema s povredama. Ovog puta bolovi u ramenu su mu smetali da pruži više protiv Mardija Fiša u drugom kolu grend slema. Ipak, naš najbolji igrač Novak Đoković imaće priliku da osveti svog prijatelja, jer u trećoj rundi igra upravo protiv Amerikanca.
- Đoković ima igru kojom može da pobedi Fiša i mislim da su šanse na Noletovoj strani 75 odsto. Međutim, jasno je da je reč o teniseru sa izvanrednim servisom, koji je vrlo teško čitati. Njegova glavna slabost je što ima uspone i padove, što znači da bi samo trebalo da bude strpljiv i konstantan, i da ništa ekstra ne radi. Ako dođe do taj-brejka, Amerikanac će sam početi
da pravi greške - objašnjava Tipsarević.
* Kakvi su vaši dalji planovi u sezoni?
- Jasno mi je da sam napravio loš raspored početkom godine, jer sam od aprila do danas igrao samo s jednom nedeljom odmora. Prijavio sam sve moguće turnire, pa čak i čelendžere, što nije trebalo. To je dovelo do toga da se osećam umorno, ne toliko fizički, koliko psihički. Možda nisam daleko stizao na takmičenjima, ali su me slomila stalna putovanja, treninzi, mečevi... Zato sada idem na zasluženi odmor. Tenis me je umorio.
* Slično su pričale Ana i Jelena. Otkud sada takvo osećanje?
- U svemu je važna psiha. Ako je igrač gladan pobede, to je nekada važnije od igre. Ali ako želite da stignete do vrha, pored te gladi morate i da se ubijate od treninga. Mora da postoji i dobro raspoloženje u svemu tome. Jedna stvar ako izostane, dolazi do problema. Ja sam sve to radio, ali opet nisam postizao rezultate koje sam želeo. Onda sam shvatio da se sav rad svodi na jedan trenutak u meču - kod 4:4, na 30:30. Tada se rival neće predati. Morate da zapnete kao nikad to tad - zaključio je Tipsarević, koga posle kraćeg odmora očekuju učešća na turnirima u Štutgartu, Hamburgu, Umagu, pa na američkoj turneji.

ODMOR, USELJENJE...
* GDE planirate da provedete odmor?
- S obzirom na to da mi devojka radi, gotovo sigurno ćemo provesti odmor u Beogradu. Dodatni razlog za to je i činjenica da sam upravo završio stan u koji bi trebalo da se uselim, pa želimo i tamo da provedemo neko vreme. Konačno smo dočekali da se postave radijatori i ostale sitnice. Možda samo nakratko svratim do Brusa, i to je to - kaže Janko.

izvor: novosti

_________________


JANKO IS THE BEST!!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Intervjui    

Nazad na vrh Ići dole
 
Intervjui
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Janko-Tipsarevic :: Janko Tipsarević :: Novinski tekstovi i intervijui-
Skoči na: