Romantik sam kad se malo potrudim
Blic
Teniser Viktor Troicki, trenutno je 98. igrač sveta i samouvereno gazi na putu ka vrhu teniske piramide. Sve je postigao sam i ušao u tenisku elitu. Povučen, skroman i nadasve vredan, Viktor kaže da je tek na početku prave borbe.
Kao dečak je obožavao fudbal, a ta je ljubav ostala i dan-danas. Talenat za tenis je izbio iz njega i pokazao mu kojim putem da krene.
Nastavak teksta ▼
- Dok sam bio klinac u jednom momentu sam igrao i fudbal i tenis. Naravno , tada je fudbal bio mnogo popularniji, dok tenis bukavalno nije postojao. U fudbalu je bila veća konkurencija i trebalo se mukotrpno dokazivati. Međutim, moj talenat za tenis je bio vidan i u svojoj generacji sam se isticao kao najbolji.
Rad, red i disciplina su neizostavni u životu profesionalnog sportiste. Viktor kaže da uz neophodan talenat, tenis iziskuje mnogo odricanja. Ovo je komplikovan sport. Samim tim što je individualan, teže je. Sva odgovornost i teret su na mojim ledima. Ponekad bi mi prijalo kad bih mogao to sa nekim da podelim, kao što je to u ekipnim sportovima. Mada, sa druge strane, kada pobediš osećaj je sjajan i tada se sve pripisuje tebi.
Sreća je u nekim trenucima veoma važan faktor...
- Nije isto kad dodeš na turnir i u prvom kolu se sudariš sa Federerom ili Nadalom ili sa nekim slabije rangiranim teniserom. E, u tim trenucima sreća igra ključnu ulogu.
A, kad se ipak sreća poigra i namesti mu Rodžera Federera (Tokio), kakav onda osećaj prostruji Viktorovim telom...!?
- Prestravio sam se na tom meču, kad sam izašao na teren i video 12-13 hiljada ljudi na stadionu. To je bio moj prvi veći meč. Posle par gemova sam igrao svoju igru i nisam razmišljao ko je sa druge strane mreže. Publika me je povukla da dam sve od sebe i na kraju tog duela Federer mi je čestitao na dobroj borbi. Sad više nemam problema da igram na velikim stadionima, razbio sam tu tremu.
U ključnim trenucima, kad lomi meč, digne reket i krene udarac ka loptici šta mu proleti kroz glavu...
- Premotam film kad je taj udarca u nekom meču rezultirao dobro. Dok je poen u toku o privatnim stvarima retko razmišljam, jer to može da dekoncentriše. To je kratko vreme, sve se brzo događa.
Do sada od strane države Viktor nije imao veliku pomoć, ali sopstvenim naporima i dobrim rezultatima , ovaj mladi teniser sebi hrabro krči put ka vrhu svetskog tenisa. Na juniorske turnire je išao sam, bez trenera, i navikao da se od malena sam bori. Do nedavno je to bilo jako komplikovano, ali sad se stanje malo popravilo pa može trenera da vodi sa sobom.
- Potpisao sam sponzorski ugovor sa „Erste bankom“ i to mi puno znači. Medutim, večito imam problem sa vađenjem viza. Ja nemam nikavu pomoć, sve moram sam. Mada, navikao sam se. Jedino mi mama pomaže- kroz smeh priča .
Jedinac je, ali za sebe kaže da nije razmažen i svu podršku i zahvalnost duguje roditeljima.
- Tenis je ključna stvar u mom životu. Postigao sam dosta sam i uz pomoć roditelja. Njima sam zahvalan na podršci i vaspitanju. Mama me obožava a i ja nju!
Mnogo mu znaći što na većim turnirima znaju da se okupe teniseri iz Srbije i zajedno provode slobodno vreme.
- Svi smo zajedno... Nole, Ziki, Paša, Janko...izađemo na neku večeru i uvek izmislimo nešto i bude nam zanimljivo.
Viktor kaže da uživa u tenisu, jer mu je taj sport omogućio mnogo lepih stvari, između ostalog putovanja.
- Živeo sam u Majamiju i tamo volim uvek da se vratim. Uvek je lepo vreme. Barselona je takođe moj favorit kad je reč o evropskim gradovima. Definitivno sam mediteranski tip.
Privatno je opušten, dok , kaže, na terenu katkad deluje izgubljeno i napeto. Trudi se da održava prijateljstva iako je to teško jer uglavnom je na turnirima.
- Kad sam sa prijateljima trudim se da ne mislim na posao. Umem da praštam i najboljem prijatelju bih sve oprostio. Nikola i Uroš su mi dva najbolja druga, oni su takođe sportisti. Nikola je fudbaler u Sofiji u CSKA, a Uroš igra rukomet.
Retko boravi u Beogradu i kad dode ima veoma malo slobodnog vremena. Trenutke opuštanje i momente kad ne razmišlja o tenisu najradije provodi u društvu porodice, prijatelja i devojke .
- Ima devojku, Sofiju. Ne prati me po turnirima, jer još ide u školu, a po profesiji je mankenka. Nije preterano upoznata sa tenisom i moji obavezama, jer smo kratko zajedno.
Dešavaju se i ljubavi na teniskim turnirima, ali Viktor takvo iskustvo do sada nije imao.
- Lično nisam imao to iskustvo ali i to se često dešava.To može biti interesantno jer par deli istu profesiju, razumeju se. Sa druge strane. to je mač sa dve oštrice, pa se zbog istog zanimanja viđaju veoma retko.
Ljubav mu je pokretač i lepo mu je kad je u vezi. Kaže da mu to prija i da ga opušta. Devojka može da ga očara prvenstveno šarmom i lepotom .
- Volim da vidim lepe oči od devojke, mada zubi neizostavno moraju da budu perfektni- otkriva nam Viktor.
Za sebe kaže da je malo stidljiv pa samim tim nije veliki zavodnik.
- Kad mi se dopadne devojka, možda joj priđem a ni to ne mora da znači da će se dogoditi. Nisam ni preveliki romantik... ali može se reći da se nekad malo potrudim.
Kad je u Beogradu voli da izade na neki splav i uglavnom sluša haus muziku. Hobi mu je rekretaivno igranje fudbala.
- Volim sport. Kad ima vremena odem sa drugarima u neki balon i odigamo partiju fudbala.
Nije preterano sujeveran, mada ima ’bubice’ koje su mu prisutne.
- Kad izlazim na teren nikad ne stajem na linije... mada, desi se da ih nagazim i to me nimalo ne uznemiri.
Naslov: Viktor Troicki 
Sub Mar 22, 2008 4:18 pm
