Biografija

Puno ime i prezime: Janko Tipsarevic
Datum rođenja: 22.06.1984.
Država: Srbija
Mesto rođenja: Beograd, Srbija
Prebivalište: Beograd, Srbija
Visina: 1.80
Težina: 80.00
Ruka kojom igra: Desna
Početak profesionalne karijere: 2002
Trener: Alberto Castellani

Janko Tipsarević je počeo da trenira tenis u šestoj godini, a brigu o njegovom napretku dve godine kasnije preuzeo je ruski trener Roman Savočkin. Kao junior je beležio odlične rezultate, bio je drugi na svetu i osvojio Australijan open 2001. godine. Međutim, Janko, kao ni Luksemburžanin Žil Miler koji je tada bio prvi, nije opravdao očekivanja u seniorskoj konkurenciji.


Prvi trofej je osvojio 2001. godine, bio je to ’fjučers’ u Berogradu. Savladao je Mađarovskog i Vemića, a u finalnom meču je pobedio Rubena Ramiresa Hidalga sa 6:2, 4:6, 6:3. Turnire sličnog rejtinga igrao je i sledeće sezone, trijumfovao je u Meksiko Sitiju, igrao finala u Gvadalahari i Kalamati (poražen od Brzezickog) i polufinala u pet navrata.

Osvojio je ’čelindžer’ u Zelu početkom 2003. godine, a nedugo zatim je ostvario i prvu pobedu na ATP turu, savladao je Nenada Zimonjića u prvoj rundi Indijanapolisa. U narednom kolu je poražen od Jevgenija Kafeljnikova, a na US openu je prošao kvalifikacije i ispao u prvom kolu od Marka Filipusisa – 6:2, 7:6, 6:4. Zatim je bio najbolji na ’čelindžeru’ u Toransu, a na putu do titule eliminisao je Dmitrija Tursunova i Zaka Fleišmana.

I 2004. godina protekla je po sličnom scenariju – solidni rezultati na ’čelindžerima’ i dva osvojena trofeja i bezuspešni pokušaji da se napravi proboj na nekom Gren slemu ili ozbiljnijem ATP turniru.

Pobedio je u Ostravi, a u finalu je nadigao Piter Lučšaka sa 6:3, 7:6. Do trofeja u Belo Horizonteu došao je izbacivši Džastina Gimelstoba, Kristijana Plesa i Rikard Mela. Na Rolan Garosu je oduzeo set Nikolasu Masuu, a na Vimbldonu Džinepriju. Jednu od retkih pobeda na većim turnirima ostvario je u Stokholmu, kada je eliminisao Tomaša Berdiha sa 3:6, 7:5, 6:1. Tu godinu je završio na 117. mestu na listi.

U najboljih 100 prvi put je došao početkom 2005. godine, pred turnir u Skotsdejlu. Te sezone je učestvovao na 15 ATP takmičenja i zabeležio 11 pobeda. Na Vimbldonu je ispao u trećem kolu od Tomasa Johansona, ali treba reći da je na samom startu turnira imao dosta sreće, pošto je njegov rival Tomi Has iskrenuo zglob na zagrevanju.

U drugoj rundi je ispadao na AO i Rolan Garosu, a na pariskom Gren slemu napravio je senzaciju, eliminisavši 20. tenisera sveta Dominika Hrbatija – 6:7, 6:3, 3:6, 6:3, 8:6. Ipak, te godine nije beležio dobre rezultate na takmičenjima nižeg ranga, nije osvojio nijednu titulu, a došao je do polufinala u Olbiji i Budimpešti.

Prošle godine je bio najbolji na četiri ’čelindžera’ – Beograd, Samarkand, Bukhara i Mons, a priliku za najveću pobedu u karijeri propustio je u drugom kolu Australijan opena, kada je poražen od Huana Karlosa Ferera sa 6:3, 3:6, 5:7, 6:3, 6:2 posle nešto više od 3 i po sata borbe. U Notingemu je pobedio Ričarda Blumfilda i Paradorna Srišafana, ali je poražen u četvrtfinalu od Robina Soderlinga.

Veliki otpor pružio je Endiju Rodiku u prvoj rundi Vimbldona, ali je Amerikanac uglavnom zahvaljujući neodbranjivim servisima spasao svih 9 brejk lopti i pobedio – 6:7, 6:4, 7:6, 6:2.

Prelomni momenat zbio se u taj brejku trećeg seta, kada je Tipsarević propustio lepu priliku za napad pri vođstvu od 5:4, a Rodik kasnije preuzeo inicijativu i dobio set. U Moskvi je došao do četvrtfinala (ispao od Safina), što je, uz još nekoliko dobrih rezultata, bilo dovoljno za 64. mesto na ATP listi.

Janko je vrlo loše započeo tekuću sezonu, skorom 0-6. Priliku da preokrene stvari u svoju koristi propustio je na Australijan openu, kada je vodio sa 2:0 u setovima protiv Davida Nalbandijana, a na kraju predao meč u petom setu zbog iscrpljenosti uzrokovane velikom vrućinom.

Odličan nastavak godine najavio je pobedom nad Hjuitom u Indijan Velsu, a trijumfovao je i na vrlo jakom ’čelindžeru’ u Zagrebu (izbacio Ašiona i Monfisa). Na Rolan Garosu je eliminisao Vemića i Safina, ali je vrlo lako ispao od Robreda – 6:3, 6:4, 6:0. Na Kvinsu je izgubio od Gonsalesa u vrlo dramatičnom dvoboju, Janko je imao meč loptu, ali je odservirao duplu grešku i Čileanac je na kraju trijumfovao – 7:6, 4:6, 7:6.

Tipsarević se istom merom revanširao Gonsalesu na Vimbldonu, kada je on spasao meč loptu i pobedio. Janko se za taj duel taktički besprekorno pripremio. Plan je bio da se konstantno napada bekhend rivala, a zatim kada se on u potpunosti aklimatizuje na novonastale uslove, slati brze udarce u forhend stranu i, po mogućstvu, na mreži završiti poen.

Perfektno smišljena taktika dala je samopouzdanje Tipsareviću da je sprovede u delo i ostvari najveću pobedu u karijeri. U osmini finala je poražen od Huana Karlosa Ferera sa 7:5, 6:3, 7:6, u Amersfortu je ispao na startu od Andrejeva, dok je u Umagu predao meč Haneskuu posle samo dva gema prve runde, zbog povrede međurebarnih mišića. Na terense vratio u Nju Hejvenu, ali je izgubio od Španca Felisijana Lopesa - 7:6, 7:6.

Tipsarević ima odlične motoričke sposobnosti, dosta je brz, ali mu visina od 180 cm predstavlja veliki problem, naročito pri servisu. Janko ima snagu i oštrinu, ali se često desi da loptica završi u samom vrhu mrežice, upravo zbog 4-5 cm koji mu nedostaju. Takođe, nema mnogo varijacija pri servisu i na tome bi trebalo da radi, pošto ima talenta da solidno udara spin i slajs.

Forhend mu je odličan, bekhend često udara u penjanju i po dijagonali, a loptica nakon odskoka dobija ubrzanje. Igra sa mnogo osećaja, ume da ’izvuče’ neke vrlo teške voleje, ali neretko i kiksira na zicerima.

(sa sajta B92)

Ana i Janko su pohadjali istu skolu-srednju turisticku...kratko su bili redovni ucenici,pohadjali su uglavnom konsultacije na koje su redovno dolazili ili na individualne casove kod profesora. Polagali su ispite mimo rokova, ali sve vreme su uz sebe imali knjige pomoću kojih su se pripremali. Tipsarevic je za nijansu bio slabiji djak od Ane,bio je vrlo dobar ucenik,i uspesno je zavrsio skolu. Slabije su mu išle prirodne nauke, dok je fizičko bio njegov omiljeni predmet . Tipsarević već uspešno završio i fakultet Braća Karić na smeru menadžment u sportu. Jedan je od retkih sportista koji moze da se pohvali sa tim...

Evo celog teksta iz "Sporta":




Ulazite u super luksuzan hotel, tek što ste spustili kofere na pod, kada ono šok. Na recepciji vas ljubazno dočekuje ni manje ni više nego jedna od najboljih teniserki sveta Ana Ivanović. Potom dolazi Janko Tipsarević, koji vas dočekuje u ime turističke agencije preko koje ste uplatili aranžman...

Priča koja možda deluje kao san, do pre par godina bila je simulirana realnost. Naime, Ana i Janko su pohađali srednju turističku školu na Novom Beogradu, gde su i diplomirali na smeru "turistički tehničar". Iako su bili zauzeti zbog obaveza na turnirima, teniseri su vanredno išli u ovu školu, jednu od najboljih tog tipa na našim prostorima. Samo za "Sport", direktor Dragutin Miličić otvara dnevnik, pokazuje ocene i komentariše kakvi su u stvari bili đaci Ivanovićeva i Tipsarević.

- Ana i Janko su na kratko bili redovni učenici. Pohađali su uglavnom konsultacije na koje su redovno dolazili, ili na individualne časove kod profesorea. Polagali su ispite mimo rokova, ali sve vreme su uz sebe imali knjige pomoću kojih su se pripremali. Ana je možda i najbolja učenica koju je naša škola imala. Izuzetna je bila u srpskom jeziku, a posebno je volela lektire. Sve je knjige pročitala sa zadovoljstvom. Takođe, odlična je bila i u engleskom jeziku koji govori perfektno, a kao i u turističkoj geografiji i istoriji umetnosti. Sa njom smo i danas u sjajnim odnosima, a redovno poziva sve profesore da prisustvuju njenim konferencijama, karte za mečeve prosleđuje školi, a znamo da uvek možemo da joj se obratimo kada god poželimo – priseća se direktor.

Tipsarević, pak, bio je za nijansu slabiji đak.

- Janko je imao prosek 3.50 i bio je vrlo dobar učenik. Dobro dete, redovno je dolazio na konsultacije i uspešno je završio školu. Slabije su mu išle prirodne nauke, dok je fizičko bio njegov omiljeni predmet – priseća se direktor.

I danas srednju turističku pohađa veliki broj tenisera. Među njima ima i mogućih naslednika sadašnjih asova.

- Trenutno školu pohađa veliki broj tenisera: Ilija Vučić, izuzetno korektno dete, sa kojim se šalim pred njegove odlaske u inostranstvo da ne mora da se vraća ako ne osvoji titulu. Onda, Milana Spremo, odličan đak, bistro dete, od nje se očekuje uspešna karijera. Dobija samo četvorke i petice. Tu su još Nikola Ćaćić koji je vredan đak, pa Mina Gardić iz Partizana...

Ivanovićeva je diplomirala 2007. i sada je student fakulteta za ekonomiju i bankarstvo na univerzitetu FEFA, dok je Tipsarević već uspešno završio i fakultet Braća Karić na smeru menadžment u sportu.

POČECI

SVE KRENULO NA ASU

- Cela priča oko tenisa počela je na TK As, na Novom Beogradu, gde smo mi koristili terene. Nekako spontano su deca iz tog kluba počela da upisuju našu školu, a u toj prvoj generaciji su bili Janko Tipsarević, Darko Mađarovski, Dragana Zarić, Nikola Vidović, Dejan Ramadanović, Ana Jovanović...U Jankovom slučaju pomoglo je i to što je njegov otac Pavle radio kod nas kao profesor fizičkog vaspitanja – rekao je direktor.

Iskustvo Jankovih roditelja....

Jankova priča je interesantna i tužna...Janko je dečak iz porodice skromnih finansijskih sredstava.Otac Pavle po zanimanju je profesor fizičkog, a majka Vesna domaćica. Ipak, roditelji su u njemu prepoznali talenat i čak su založili stan u kojem su živeli, a Pavle je bio prinudjen da prodaje teniske skije i opremu da bi zaradio dodatan novac. Jankov trener tada je bio Roman Savočkin, jedan od najskupljih stručnjaka koji rade u ovom delu Evrope. Priča se po Beogradskoj čaršiji da je uzimao i do 60.000 maraka godišnje od srpskog igrača. Medjutim koliko god da je bio skup, on je Janka doveo do prvog mesta na svetu u Juniorskoj konkurenciji, a Janko je čak osvojio Australijan Open.
- Otac mi je radio u školi kao profesor fizičkog i za platu je mogao da kupi ukupno dva kilograma šargarepe. To je bilo to. Medjutim, svega su se odricali zbog mene. Pored tog posla bio je prinudjen da prodaje skije , ne bi li mi obezbedio iole redovnije treninge. Majka mi je domaćica, tako da ona nije zaradjivala novac. Na sreću, otac je verovao da jednog dana mogu da postanem dobar teniser , i možda od toga kupim sebi kuću i izdržavam porodicu. Zato ne postoje reči kojima mogu da se zahvalim na svemu što su uradili za mene-rekao je Janko.